Михаило Меденица: Унутрашњи дијалог о Ивани Шпановић

 Ексклузивно- Председник Србије Александар Вучић хитно позвао на унутрашњи дијалог о скоку Иване Шпановић!

Наравно да очекујем широку подршку по овом питању, јер Ивани скок симболично представља скок БДП-а, стандарда и наде у Србији, а тај скок не сме бити оспорен због одлепљивања некаквог броја јер народ за мене није број или тек пука статистика, већ залетиште, одскочна даска и песак у који доскачем, да се тако изразим.

Разуме се да Косово и Метохија неће пасти у други план, напротив, сад у Икеи можете купити све што вам треба да саставите своју личну „свету српску земљу“ са све предивни креветићима на спрат за преостале Србе јужно од Ибра, али питање синоћњег скока мора бити расправљено по цену да све остале афере у држави никада не буду решене!

Мислим, биле би решене до понедељка, али како ћемо сва расположива средства усмерити на ово, нешто ће морати да застари, виша сила, нажалост…

Но, вратимо се самом скоку и неправди учињеној Ивани,која, будимо искрени, делом јесте и сама крива за оно што јој се догодило, јер да је уместо броја залепила оне наше дивне предизборне налепнице на које је могла испод Вучић овлаш, благо да допише- Шпановић…пре би отпао читав костим него налепница, но…

Јел нешто фалило оним девојчицама из фудбалског клуба „Машинац“ што су се фотографисале са заставама СНС- није!

Е, па могла је и Ивана тако, могла је и да скаче огрнута у једну која би је носила као једро до победе, али…

То су те почетничке грешке које људи праве, не схватајући да без наше чланске карте, овај, знамења не могу направити ни два корака а камоли скочити поштено, но не желим било кога да осуђујем, прозивам или да евентуално потенцирам како је Маја Гојковић синоћ из места скочила девет и по метара, уплашивши се да је притом доскочила у други странку иако се јасно види да је пала на Вулина који је изигравао песак, а зна се да докле се он простире дотле су и успеси наше коалиције, тако да сам је једва смирио и убедио да неће бити смењена и да јој признајем скок за олимпијску норму…

Наравно, скочио сам и ја! Онако у оделу и ципелама, без залета, и још нисам доскочио тако да ово говорим у лету, постављајући интергалактички рекорд и машући инвеститорима који, како видим, сатима чекају у колонама на улазак у Србију…

Ако ме питате када ћу доскочити рећи ћу вам без увијања- за две до две и по године! Кад просечна плата буде 1800 евра и кад сваки пензионер у Србији буде могао да скочи минимум шест и по метара у даљ, колико су отприлике удаљени контејнери један од другог- тада ћу се и ја приземљити знајући да сам урадио за државу све што сам могао.

Но, како није реч о мени већ о Ивани Шпановић и учињеној јој неправди позивам на јединство, јер ако је неко жртва свакодневних неправди онда сам то ја, али коме ја да се жалим, ко мене да саслуша, коју конференцију за штампу ја да сазовем и изјадам се шта ми је на души?!

Колико је само скокова мени поништено и заборављено, па..?

Ја свакодневно прескочим Александра Вучића од јуче барем за метар, спремајући се да већ сутра прескочим обећања од јуче и тако годинама, али…

Нема везе, нећу да кукам, није то мој манир, можда свратим у „Ћирилицу“ ових дана да снимим две- три епизоде спонтаних исповести или наручим од Мартиновића да уради истраживање колико ме изнад 98 одсто народ обожава, али праве утехе нема…

Због тога и јесам иницирао овај унутрашњи дијалог о Ивани Шпановић, јер да је понела три џака песка произведеног у фабрици за коју сам у лету поставио темељац, све би било другачије…

Дакле, да закључим: питање Косова и Метохије смо решили, питање Иване и Шпановић такође, јер ми се изузетно допадају идеје које сам чуо од самог себе, остаје још само да отворимо унутрашњи дијалог о Александру и Вучићу- најскупљој српској речи!

Позвани су сви да кажу шта имају, без устручавања, само немој после неко да кука како му се откачио број…овај, нисте ви за мене број већ песак за доскок и мој лет је ваш пад, ал онај за медаљу и рекорд…“

(Два у један)