понедељак, 05. децембар 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Михаило Меденица: Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!
Хроника

Михаило Меденица: Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 04. октобар 2022.

 Господине Кристофер Хил, нећу Вас титулирати екселенцијом, и ово господин је превише за Вас али ми Срби знамо шта су ред и поштовање, чак и према онима који никаквог поштовања и реда нису вредни.

Ви нисте вредни ни да Вам се човек обрати, али је још горе оћутати Вам јер Вас управо ћутња чини силним и нешто битним, а заправо сте НИШТА што је умислило и што би хтело да је НЕШТО, но једино НЕШТО што ћете бити је- довека НИШТА!!!

Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?

Држите слово, делите савете, кудите, хулите, изигравате моралну громаду, а од морала имате еветнтуално давно и бледо сећање, и то из прича које сте чули, са моралом се лично срели нисте ни у пролазу!

Да је ишта памети, доброга, честитога и поштеног у Вама мандат у Србији бисте прихватили као благослов, као прилику да узрастете у нешто човека, као дар да будете међу народом који постојање не мери вековима, но се векови равнају према животу и страдању Србља…

Није то фраза већ истина жива, ми смо потомци предака док сте Ви потомак лажи, крви и јаука!

Ви нама држите слово о државности, Ви човече без корена јер корен не може да се запати у крви, крви невиних, но у земљи оних који су пострадали за њу!

За Вашу „слободу“, „идеале“ и „принципе“ пострадали су милиони туђих! Нека туђа деца, неки туђи очеви, неке туђе мајке су масакрирани да би на њиховим плитким гробовима ви подигли своју цивилизацију плитке памети и дубокога зла!

Моја Србија је моја колико је род мој за њу дао, а Ваша Америка је Ваша колико сте од ње отели!

Ваша историја је колико ће Холивуд ваша зла приказати као величанствене победе, ви не постојите ван филмског платна лажи, вас нема осим у најавним и одјавним шпицама, ви постојите тих сат и по или два колико траје пропаганда ношена Оскарима, као јахачима апокалипсе!

Колико сте пострадали за друге?

Знате ли колико Србија није живела за себе страдајући за друге?!

Ја у цркви исповедам своје грехе, Ви грехе историје вашег постојања, и нема краја тој исповести, нити опроста, нит причести.

Америка је земља слободе у којој су се људи рађали, живели и умирали у ланцима!

Србин је страдао у оковима јер није дао на своје и није потказао туђе!

Код вас је човек слободан колико за слободу може да плати, ви се молите пред банкомати, ваше су светиње монтажне опсене, а наше- камен у који је срасла српска кожа и кост!

Ја пред Студеницом стојим знајући ко сам, а ви пред Белом кућом питајући се ко сте, а одговора нигде.

Ви сте оно што сте сатрли, похарали, побили, уништили, опоганили…

Постојите тамо где вас мајке у црнини куну, сирочад презиру, осакаћени наричу…

Једноставно, постојите док живе зла која сте починили, и то је ваша вечност, једина, само се у њој можете и тражи и пронаћи.

Ви мојем роду и мојој Србији држите лекције, роду о којем векови сведоче а који никада није стигао да остари, вечно млад и вечно спреман да пострада за боље од себе и најбоље у себи!

Идеале исписујете да их не заборавите- ми их живимо незаборавом!

Ваша Бела кућа није ништа друго до крајпуташ јада којим сте оковали све куд сте загазили, наши Високи Дечани су видиковац човека к Богу и Бога ка човеку!

Свака наша кућа је припрата дечанска, ваше су заштићени сведоци у процесу противу вас! Заштићени да никада не проговоре, куће без темеља баш као и Ви без корена…

Да је среће да сте у Србији само туриста, ништа више од тога, али не да лутате и лумпујете по кафанама, но да обиђете и поклоните свему ономе што сведочи о народу који је живео да страда и васкрсава за оно од живота веће.

Да клекнете и пољубите земљу у којој је корен пре него што се вратите дому и кораку под којима су плитки гробови, плићи од колевки…

Због свега реченог молим Вас да заћутите, господине Хил, занавек, мада ни на тишину немате права јер она је говор душе, а а душе су оно што нисте могли убити стварајући Америку и све потом, што некрофилски зовете „америчким системом вредности“!

Радујте се што сте у земљи предака и потомака, ништа од тога нисте до бедна одјавна шпица…

(ИН4С)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер