Михаило Меденица: Шредерове „Локице“

 Ма, ајте, молим вас, па било је више него очигледно да је Вучић само чекао погодан тренутак да заскочи Шредера и ухапси га по потерници за ратни злочин из ’99. године, али како камера додаје пет килограма, Наду Мацуру, Цецу, Лазу Ристовског у ерекцији и Вулина на плафону Арене- деловало је као да се Шредер отима из Вучићевог загрљаја који га је стисао као Перица- Јагодинку Симоновић у „Варљивом лету ’68.“!

Шредер се, дабоме, укочио од страха па је шестица с гласачког листића морала да га изнесе на бину и покаже наороду, иако је, каже, опет само деловало као да у Арени није било довољно места за све који су хтели да уђу у Вучића и у Шредеру довољно простора за све који су хтели да се угурају у њега, али не- Вучић је хтео да га покаже, понизи и поручи: „Гледајте, ово је тај зликовац због којег је канцер у Србији постао природна смрт; он је један од оних који су пре 18 година били најгласнији како нас треба истребити јер као народ не заслужујемо да постојимо; то је то ђубре због којег и самосећам последице бомбардовања- осећам невероватан бол шаку и по испод пупка али идем даље због Милице Ракић, свих голобрадих војника пострадалих за тих проклетих 78 дана; полицајаца, добровољаца, цивила, прекланих дечијих вратова и мајки што наричу гушећи се у крви своје деце…

Морам даље јер ме овај дан обавезује да не опростим, не заборавим, не издам и не заборавим да му дам карте за концерт Аце Лукаса који никад неће напунити Арену као ми, колико год лагао да то чини, јер и он је један од мрсомуда како је Лаза Ристовски, мени дражи као друг Раја из „Тито и ја“, назвао остале кандидате који никога од поменутих злочинаца нису намамили да им дођу на скуп и самоухапсе се!

Иди сад, Шредеру, али запамти- у Србију ниси добродошао због свег зла које си нам нанео, али јеси због свег добра које си учинио за мене и другаре из СНС-а (Стварно ненормална скупина), па се видимо Блерић, Бил, ти и ја на Лукасовом концету, а..? Мораш обавезно да дођеш и чујеш ону песму о којој сам ти причао, ону која ми је постала водиља у политичком животу: „Напред- назад, немам где, моја глава празна је… Врх, чућеш је ако те пре тога не ухапсим, хахахах…“!

Шалу на страну, мада само кроз њу човек још може остати иоле здраворазман овде, довести баш 24. марта (мада му ни једног није место у Србији, осим ако не говоримо о Забели) једног од највећих крвика рода нам, једнако је рећи мајци: „Стара, муштулук, пристави кафу, види кога ти доводим- делију што ти је силовао и обесио ћерку! Прилика, а, види какав ђувегија… Него, ај скини ту црнину док је овде, бре, сморићеш га тотално, делујеш тако ретроградно као да нам није довољно непријатно колико нам добро иде, већ мора и кафа да му преседне гледајући те тако повијену и у сузама ко да ти је стигао већи рачун за струју а не „зет“!

Није ли сваки 24. март минулих 18 година довољно јадован, вајни премијеру у мандату и човече у оставци, па још с улице довлачиш свакако смеће уз изговор: „Можда ће ваљати нечему“?!

Јеси ли га пре тога (не могу да персирам таквом човеку) одвео до гроба Милице Ракић и понизно замолио да клекне пред њим као што ти „клечиш“ пред страним инвеститорима, зашто не одосте заједно до Грделице да чује како си тамо храбар и јак на речима; јеси ли му показао неку од сатртих зграда у центру Београда које сећају на те дане пакла…а и како би кад сте их наврат- нанос оглодали све не сачувавши, као Јапанци у Хирошими, ни једну која би налик вечном споменику сећала на зло?!

Јесте ли застали погнутих глава тај минут уз звук сирене у знак помена…а, да, није било сирена осим оних из аутобуса које си сендвичима наводио ка Београду да трубе као у сватове…

Признај вечерас себи, никоме другом не мораш, је ли мучно бити Александар Вучић, премијер на истеку мандата и човек у неопозивој оставци?!