Михаило Меденица: Србијо, географска регијо моја

Брзо је и олако Србија заборавила мучеништво и жртву министара у влади Рамуша Харадинаја, звери препланулог тена и дечачког осмеха из “Ћирилице”, у којој је сатеран уза зид морао да призна најмонструознији злочине: “Уф, зајебан си Марићу ко тесне гаће кад притераш с та тешка питања, ево признајем да вољим да попијем српску шљивовицу…”, не прецизирајући да ли пре или после клања, но…

Дакле, Харадинај више није премијер те згрушане крви обличја некакве “државе”, баш као што “Прометеји” са Српске листе више нису министри, осим што јесу!

Мислим, нису, поднели су неопозиве оставке и оборили владу, али је службеница из писарнице ненадано добила менструацију па је отишла раније с посла те нису могли да овере своје часне оставке.

Шта ће, били су принуђени да уместо оставки понуде останке, али пословично скромни нису желели да се хвале тиме, па се много, пардон, уопште о томе не говори и пише, али су у сваком случају оборили Рамушеву владу која тако с пода, пала, оборена, непостојећа, ради ко Вулин без терапије- пуном паром иако њене одлуке немају никакву вредност, осим што их спроводе ко “Свети писмо” а притом не мислим на Библију јер једино свето писмо је оно које Александар Вучић напише и пошаље свом напаћеном народу на Косову и Метохији: “Још сте доле?! Ај сад лепо да вратите оне половне козе, овце и тракторе кад сте већ толико тврдоглави и не схватате да је света српска земља она у џакчићима од три килограма по цвећарама!”

Но, с обзиром на то да је речена влада пала, а српски министри поднели оставку на оставке, тако је од јуче ступио на снагу нови закон који подразумева да возила на Косову и Метохији, са таблицама издатим од МУП-а Србије морају бити пререгистрована на оне на којима пише РКС, што је вероватно скраћеница за “Реко сам да је Косово- Србија” а никако “Република Косово”, што би се дало помислити уколико смо спремни да верујемо у теорију завере како се завршни чин велеиздаје ближи крају и како се Вучић виђа с Меркеловом и Сорошем чешће него што у бесаним ноћима обилази затворене књижаре и отвореног Сарапу!

Наравно, председник све то чини како би нас убедио да коначно сиђемо с гране и придружимо се друштву напредњачких народа и уђемо у Европу која нас, третитајући као примате, свесрдно позива да још једаред добровољно дамо крв за њу, с обзиром да су наши стари изгледа недовољно дали стварајући је, док су неке од данашњих ведета веровали у камен као врховно божанство!

Но, срећа па је Рамуш некако успео да бананама намами министре са Српске листе да сиђу на најниже гране и тако у оставци, пардон, останци помогну да летвама дотуку то Србије што се батрга по Косову и Метохији, представљајући ко физиотерапеутску куру исправљања кичме Српства јер ништа не прија држању и држави ко ваљано пресавијање фосне о леђа, бубреге и срце Србије!

Срећа, море, да су чауши поднели оставке, мислим, добро су их поднели тих пола сата колико Рамушу нису одговарали на позиве, уз накнадно извињење: “Опростите, мобилни ми био на вибрацији па нисам чуо! У оставци сам три ћевапа, не могу више, претерах с печењем, стижем, само мало да сварим! Не Вас, Вас смо сварили одавно, пријате стомаку, већ да сваримо овај десерт с оставкама, фемкањем, оно као не дамо те Косово и Метохија ал шта ћеш нам и сличне глупости…”

Дакле, позивни број за “географску регију”, регистарске ознаке за “географску регију”, лична документа за “географску регију”, уставне промене за “географску регију” и напослетку- историјску бруку за “географску регију”!

Срећа па су неке од оних половних крава, чујем, већ стеоне па ће председник и Рамушеви министри у останци моћи с правом да кажу: “Учинили смо све за Косово и Метохију, ево ово теле је зачето на светој српској земљи и проглашавамо га златним, па му се клањајте браћо и сестре…”

Зло и наопако би било да су остали у палој влади крвника, морали бисмо да се клањамо трактору а не иде да најскупља српска реч буде “ИМТ 539” стар 30 година, баш као што не иде да буде ни лакат земље стар десетину векова више!

Половна је то роба, спремна за бриселски расход…

Имаћемо златно теле па клањајмо му се, везани тамо где нам “газда” каже- у трњишту Меркелове и Сороша, па зобљи Србијо, географска регијо моја…

(Михаило Меденица)