Михаило Меденица: Органско завештање Алеково

 "Истина је, одлучио сам да завештам органе желећи да помогнем неком кога не успем да примим оних дана када исцељујем додиром од пет до девет, и ако ме једном можда више, евентуално, мада не верујем, РИК неће дозволити, не буде међу вама, али свако ко се роди природно мора и да оде, а зна се да ја где год одем дочекају ме са одушевљењем, дивљењем и милијардама намењеним инвестицијама у Србији!

Па, наравно да ћу их оставити, не знам зашто неко потенцира да нећу кад сам доказао своју намеру оставивши још 2008. онај велики орган без којег сам мислио да се не може- Шешеља, али сам након краћег опоравка током којег сам био прикључен на апарате за вештачко дисање преко Томе и неких амбасада које су ми помогле у рехабилитацији- стао на ноге и наставио даље рекавши себи: "Вала, ако се може живети без Воје може и без Косова и Метохије, Републике Српске, пензионера, социјалних случајева, незапослених, трудница, породиља...и осталог што спада у генетски модификоване категорије које штете здрављу и мандату, и без којих се може само ако човек има вољу да као сваком пороку каже- НЕ!"

Све намеравам да донирам, не плашећи се да изговорим и шта, иако су сви знали али нико није имао храбрости да каже а камоли завешта, али ја хоћу: Вулина, Стефановића, Зорану, Златибора, Вујовића, Бабића, Јорговаанку, Селаковића, Вељу, Ивицу, Славицу, Мају... Све осим Расима, кажу лекари да њега сваки организам покушава да одбаци, али да се некако ухвати за саму кичму и не пушта!

Без размишљања завештавам и Тому, мада кажу да уместо њега може да послужи и празна чаша од јогурта, али нек иде све, ништа не желим да задржим за себе, јер знам да ће науци, медицини и вицевим бити од суштинског значаја!

Ако ме питате да ли се плашим рећи ћу без увијања- да, плашим се, јер страх је у природи сваког човека, па и Кркобабића којем сам рекао да планирам да га завештам, а он пребледео, сетио се дана када су фараонима вађени орагни пре мумификације и неког несрећног случаја кад су трговали с органима диносаурус, што никад није доказано па и нема потребе за истрагом!

Завештавам читаву опозицију на челу с оним Пајтиће, мада искрено не знам шта би од њега могло да се искористи осим Мићуновића као чир на скупштинској благајни, ако некоме већ треба чир?!

Остављам читав народ, бре!

Првенствено онај део који није гласао за мене, нека га пресађују мада је, реално, то инфицирано ткиво које је најбоље држати на изузетно ниској температури и великом страху; а нећу жалити ни онај део који је премудро гласао за листу које сам био носилац, као што сам носилац најскромнијих одела, обуће позајмљене од брата, лабела од Лазанског који не користим ни по највећим сметовима кад спасавам децу и млађе адолесценте од Фекетића па до Вардара и Триглава, али и носилац идеје, визије и политике која је Србију учинила лидером у расту ГДП-а, ФМП-а и СРМ-а!

Завештаћу, нек се зна и то, раздељак који не жалим да покисне док камере снимању; лопату којом сам положио онолике темељце; мапу где се све налазе како генерације не би морале да полажу нове; све уговоре које сам пре две године обећао на увид најкасније за две године од дана када ја кажем да су прошле две године; човека из врха градске власти одговорног за случај "Савамала"; индиције да су Хрвати и Марсовци оборили војни хеликоптер; сва три историјска одливка кашичица за кафу произведених у смедеревској Железари; обе цеви "Јужног тока" да се од њих направе тобогани за први паркић у "Београду на води"; докторате најближих сарадника које су поштено стекли учењем и поузећем; рекордни извоз "фијата 500" у градове око Крагујевца и оних пет комада које смо извезли у Русију па су враћени да им се монтирају точкови што је ситница, заборављена због рокова и усхићења...

Ма, донирам и кожу с леђа народа, бре, не желим ништа да остане што некоме може да користи, и надасве желим да то учиним анонимно, јер не желим да сакупљам јефтине поене на чињеници да сваки орган мора да има етикету с мојим потписом и да сваки прималац мора да ме слави као крсну славу и уместо Амин каже- Алек, осим ако баше не жели, да остане без посла ако га има, или да не добије ако га вероватније нема!

Ето, нисам желео да есплоатишем ову тему, али кад сте већ инсистирали морао сам да отворим душу, а у њој- ништа!

Мислим, ништа јер сам све дао!

Све, бре, до задње капи ваше крви..."

(Мој Недељник)