Михаило Меденица: Митрополит лудости

 Добри мој и добрано побудалели Мираше Дедићу, поглавару сурутке и цицваре; пастиру јада и ђурђевданских јагањаца; духовниче букава и исповедниче тог несрећног старца што га свако јутро срећеш пред огледалом, жалећи што аблеку не помаже ни молитва, нити причест гуменим бомбонама којима никако да се начудиш како их то праве у облику међеда а с укусом јагоде- мене је тебе искрено жао, кунем ти се!

Ево, јеси ли треснуо ко балега о папрат како је Српска православна црква терористичка организација против које треба поднети кривичну пријаву- јеси!

Треба ли се због тога љутити на тебе- никако, јер теби није добро, рекох, стар си за ту лошу "траву" којом се кадите уместо тамјана и уморан од гурања узбрдо тог камена којег ти је Мило упртио као богомољу, стондирани Сизифе мој!

Верујем да се и на твојим брдима као и на мојим каже: "Нек те је срам од гузице, кад образа немаш", мада верујем да је и мучену гузицу срамота што си јој баш ти запао као каква израслина, а могла је дичније да се беласа на неком јунету, рецимо...

Знаш ли ти, буникави старче, шта је Српска православна црква, аман?!

Не мораш мени да одговориш, нико сам ја и ништа, ал ваљало би ти да имаш неки ваљани одговор кад дођу тренуци последњег удаха и исповести Господу?!

У којој си цркви крштен, јуначе одступница? У којој си цркви богослужио док те памет није напустила схвативши да јој је претесно у тој гарсоњери на ветрометини?!

Ко ти је прецима служио опела, срамото времешна?!

Мислиш ли на Његоша, краља Николу, Марка Миљанова, сердар Јанка Вукотића...кад веру којом су живели и страдали називаш терористичком, о ти духовни Осама бин Ладене што си више зла нанео православљу него Турци за онолике векове?!

Крвавије су твоје руке док тупим косијером покушаваш да пресечеш пупчаник и корене Црне Горе, него ли и једном бомбашу самоубици, буди убеђен!

Ти, мучениче, ни да се разнезеш као и они, у парампарчад, не би стигао до небеса већ би се расуо о таваницу бесмисла протраћеног живота, антитерористички егзорцисто што поваздан из себе истерујеш нечастивог не би ли му што срдачније пожелео добродошлицу!

Није, хвала Богу, СПЦ спала на то да је ја браним од тебе- ништа си ти, ништа сам ја, али јеси ти пао с највише гране крушке дивљаке па ми хришћански ваља притећи ти у помоћ!

Ниси ти, Мираше мој, поган као што неки веле, јер погани промисле па проговоре злом, а ти само, сирома, отвараш уста, ко оно сирота рибица у акваријуму, па кад се нагуташ воде исплива нова глупост, све грђа од претходне!

Држ се ти, брадоњо, своје секташке нахије регистроване на шалтеру, за којим приведене курве чекају да се мајком закуну у поштење и поглавари без ичега у глави да попуне формуларе за отварање пиљаре ил цркве, па шта пре заврше!

Пусти ти моје писање, рента-а- владико, него се спремај за оно чему се радујемо рођењем и крштењем у цркви коју поганиш, на здравље ти и спасење било све!

Кад нам дође време поздравити и Црну Гору и Србију тебе ће и мој терористички Бог волети баш као да га се ниси одрекао, али проблем је хоћеш ли ти волети себе, јер кад нам душе ставе на кантар пази да твоја не западне на пијачни, јер тамо си, рекох, регистровао своју кванташку веру.

Но, не брини, велики је и милостив Бог, и што је најважније један, само су Мираша Дедеића два- онај што се тужи с Мирашем око лакта међе у заоставштини глупости, и онај што се најрадије не би међашио с Мирашем, не желећи да се с братом спори око лудости кад обојица могу комотно да катунаре на њој.

Опростиће Бог обојици, не брини, него види хоће ли моћи они да опросте себи, доста су се воде нагутали..?

(мој Недељник)