Михаило Меденица: Лектира

 Кеве ми, професоре, трудио сам се да прочитам Ану Карењину током распуста, али не могу да Вам опишем колики је то смор од књиге!

Шта више, гарантујем да би матори баталио писање и пријавио се за нову сезону јер, реално, не мораш толико да се цимаш и пишеш читав живот кад за неколико месеци можеш да постанеш класик ко Лепи Мића, на пример, или Кристијан који је, признаћете, јача фаца од грофа Вронског а и реално изнабадао би оног Левина на кеца, изуо би лика из патика, не би му више пало на памет да се шири и мангупира, нема код Кикија места за моралне дилеме и сличне глупсти- набод у глави и ћао!

Заправо, на неки начин и јесам прочитао ту Карењину јер нема текста о Кији, Слоби и Луни који нисам згутао у даху, а признаћете, то му дође скоро исто: добра риба се заљубљује у ожењеног лика, он с њом превари жену, такође врх рибу, онда продукција убацује и њу у ријалити и направи општи хаос, брате професоре, па ни Достојевски не смислио јачи трип све и да је писао згутан „ексерима“ или наварен ко Ђексон…

Зипа сад, профо, значи све исто ко у Карењини с тим што ни једна од ових рибица није болид да скочи под воз због љубави кад им се већ указала шанса да зараде брдо кеша на бламу коју су доживеле, а шта је мало блама у односу на славу и лову коју су уштековали, ееееј?!

Наравно, ту није крај- док је Достојевски смарао на 864 стране да би на крају рокнуо ту Карењину под воз, а могла је да постане, факат, врх старлета и да пали из ријалитија у ријалити, у овом случају је продукција генијално решила да драму настави новом сезоном класика, и то још да појача чупри ликовима због којих би и Достојевски прсао ко бас и одлепио ко Ера Ојданић за клинкама!

Улази Станија, брате, Станија! Па да су ти набеђени руски класици знали за такву рибу знаш кад би се смарали пискарањем- никад, брате, никад!

У ствари, можда би и писали али не онако смарачки већ да човек стварно ужива читајући, типа: Станија и Карењина се нешто покачиле око шминке и тога која је којој мазнула тангице а онда се и изнабадале у базену и једна другој покидале горње делове купаћег на одушевљење гледалаца…

Брате, већ видим екипу: Достојевски, Чехов, Тургењев, Толстој…како се шибају око Луне и Кије, а онда улеће горепоменути лик из класика деведесетих- Кристијан и постројава герентологију да раде хиљаде и хиљаде склекова и хиљаде и хиљаде трбушњака, хахахах…

Да ме не схватите погрешно, професоре, закон је ова књижевност којој нас учите, књиге јесу готива, кеве ми, наређаш их испред фотеље да имаш на шта да подигнеш ноге, па даљински у руке и пет- шест сати лектире дневно…

Једва сам чекао почетак нове школске године, свега ми, готивно се гађа са почетком нове сезоне „Задруге“, тако да једва чекам писмене из српског да развалим теме ко Мики из Купинова намештај по вили, хахаххаах…

Нестрпљив сам да коначно радимо Достојевског, снимио сам да је писао неки „Злочин и казна“ и „Идиота“, биће тога у ријалитију, брате, онолико, требаће ми две вежбанке да опишем све идиоте, њихове злочине и казне продукције које ће да попасу…

Е, да, тај маторац је забо и неки роман „Коцкар“, зипа кад се тако презива Кија, случајност, нема трика, гарантовано је нешто на фору: лепа стјуардеса, муж народњак, швалерка блогерка и општи хаосу у којем се више не зна ко коме улеће у клоњару док се тушира и ко је кога привео у мртви угао где камере не снимају…

Стварно почињем да уживам у овој књижевности, кеве ми миле, размишљам чак да по завршетку нове сезоне напишем врх класик „Задруга- Ана Карањина и остале цупи“, па да неки нови клинци сутра знају да цене праве вредности и уживају у књизи која, понављам, јесте човеков најбољи прјатељ, ако је већ толики болид да листа странице уместо телевизијских канала…

Јбг, на жалост ваљда има и таквих- сиромашних духом, све би то Кристијан научио да поштују класике!

Набод књигом у вугла, па да виде шта је „Мали принц“ кад се освесте…

(Два у један)