Михаило Меденица: Ћирилица 2

 Вучић: Миломире, најави ми емисију и слободан си два сата док ја…

Вучић: Има ко у овој држави и да поставља питања и даје одговоре! Ти само протрчи кроз кадар с времена на време кад треба да поменеш спонзоре, мада свако добронамеран зна ко је највећи спонзор Србије али ме ти за сваки случај помени…овај, помени те спонзоре које сам вероватно ја довео у Србију..?

Марић: Добро веће, гледате…

Вучић премијер: Тако је, гледате а не видите, а не видите јер сте заслепљени мржњом према мени зато што живите бахато добро па уједате руку која вас храни и милује, а Милу је драго што смо братски победили и у Србији и у Црној Гори…

Вучић председник: Извините што Вас прекидам али најпре морам да Вам честитам управо на тој величанственој победи, налик Ђоковићевим партијама из оних дана када се клео у пљескавице и…

Вучић премијер: Лако је Ђоковићу, за разлику од њега ја немам времена да поједем ни шаргарепу коју сам делио с Томом током штрајка глађу, али је опет несебично нудим грађанима Србије, и то на дугачком штапу да је лакше дохвате, али не, то је бахато сито па би и штап да оглођу…

А, што се те Ђоковићеве партије, коју помињете, тиче- нисам знао да је оснива али се питам шта ће му то и ко ће уопште гласати за њега, јер можда о н и јесте успео у тенису али никада немојте заборавити ко му је то омогућио оних година док сам био министар за информисање и празне базене у којима су почињали и Ана и он, но није моје да судим и пресуђујем а није ни на судијама јер наше је судство апсолутно независно од става судије, има ко у овој држави да да и став и правну поуку као најбољи студент у историји Правног факултета, за који сам такође положио темељац чим су Турци напустили Србију под Обреновићевим и мојим притиском и оне моје историјске, изговорене у Такову: „Ето мене, ето вас, ето страних инвеститора!“

Вучић председник: Но, неки и даље сумњају у Вашу победу иако је била чистија однепресавијених гласачких листића…

Вучић премијер: Њихово је право да сумњају! Сумњам и ја да је Вулин плод оних ескперимената с вештачком интелигенцијом, па?! Нек они сумњају, ја настављам да радим без сна већ пету годину! Ту и тамо Стефановић одрема мало у моје име, Дачић поједе нешто, Мали ко и сваки мали поруши по нешто и то је све!

Марић: Време је за спонзоре па ако могу само у трку..?

Вучић премијер: Време је одавно, мој Миломире, зато их и доводим дневно по 300 до 400 да улажу, или се каже у лажу, у Србију, све једно. Ево јуче сам довео Џона Мекејна, америчког сенатора заинтересованог за улагање у домаћу индустрију семенки, сунцокрета и леблебије…

Вучић председник: Мислимо ли на истог Мекејна?! Оног што је ’99. најжешће заговарао бомбардовање Србије до темеља, или..?

Вучић премијер: Наравно да не мислимо, има ко у овој држави да мисли, бре! Овај се само зове исто и помало личи, а све и да је то тај Мекејн па шта?! Тада је био млад, својеглав, љут на девојку што га је оставила па је захтевао да нас сравне са земљом, али и то из најбоље намере!

Вучић председник: Не, да ме не разумете погрешно- нико од нас није ни сумњао у његове, Блерове, Клинтонове и Шредерове најбоље намере, само питам…

Вучић премијер: Дакле, и ако му је била жеља да нас сравни са земљом то је желео како бисмо данас на темељима те сравњене земље могли да градимо и отварамо нове фабрике, школе, болнице, одборе странке, билборде, градове на води и без воде… Накнадним увидом у катастар сам уочио да је Србија суштински подигнута без икакве грађевинске дозволе и регулативе, тако да је много тога и требало срушити, па онда боље да то иде на трошак неког другог него наших пореских обвезника! Кад смо код те теме ево рећи ћу- управо се води обимна истрага против Немањића, Хребељановића и још неких породица које су у та времена чиниле окосницу грађевинске мафије, па чак и продавале једне те исте станове, локале, манастире и цркве по неколико пута оштетивши купце за милионске суме!

Вучић председни: На то сам и мислио, јер заправо тим драгим људима са запада дугујемо захвалност а не презир, али као што рекосте овде се намножило бахато ситих па уједан руку која га храни и „томахавк“ који га гађа, но то више говори о таквима него о нама двојици у једном…

Вучић премијер: Да ли ви то имплицирате да нас је само двојица у једном не марећи за вољу народа који ми је дао поверење и на изборима за председника свих скупштина станара, голубарских удружења, пчеларског, риболовачког, нумизматичког и још сијасет савеза?!

Вучић председник: Ни случајно, напротив, па ја сам узео „Ђулиће“ чим сте их Ви вратили и послао Ајкулу у ћошак да крви кифле за сендвиче, но вратимо се још тренутак на посету Мекејна с којим сте разговарали и о положају Срба на Косову и Метохији.

Вучић премијер: Тачно, разговарали смо и гледали неке фотографије на „фејсу“ које јасно говоре да је положај Срба на КиМ бољи него пре ’99. године! Знате како веселе фотографије стављају за профиле, а то говори само у прилог чињеници да им је баш екстра, тако да смо одлучили да током следеће рунде преговора с Приштином приоритет буде повећање протока интернета за Србе, јер Косова и Метохије се никада одрећи нећемо, осим ако пукне интернет па изгубимо сваки контакт преко друштвених мрежа. Иначе ко жели да се улогује на нашу мрежу: „Ко да ми отме из моје душе“, којом чинимо све да Срби опстану на КиМ, лозинка је: „Тачи- педеру“, Тачи малим а педеру великим словима!

Марић: Извините што поново сметам, али време је…

Вучић председник: Тако је, време је да схватимо како није све у три оброкадневно, плати, пензији, дечијем додатку, дипломи, јер има толико тога у малим стварима које живот чине великим, као кад Јоргованка Табаковић седне на пољанче поред НБС и исплете венчић од првих маслачака не питајући кад ће пола милиона плате, или кад Зоран Бабић оде на железничку станицу и пита машиновођу: „Кад по реду вожње полећете и где су, бре, крила на овом авиону?! Немој да се смејеш, бре, знаш ли ти ко сам ја- будући директор свих ваздуплохова у Србији, осим оних с именом, њих ми не дају да возим!“

Вучић премијер: Управо тако, срећу чине мале ствари: мала плата, мала пензија, мала деца која још не могу да гласају против мене, мале зграде које је лако сруштини, Синиша Мали, мали социјални додаци и толико тога што смо престали да примећујемо јурећи за животом а не схватајући да не можемо да га стигнемо… Мислим, народ не може, ја сам увек два корака испред њега…

Вучић председник: Велико вам хвала на гостовању, било је задовољство водити овај монолог! Миломире…

Марић: Ту сам, ту сам… Поштовани гледаоци, била је ово још једна а биће их још толико… Хвала на пажњи и до скорог виђења у наставку када ћу поставити нека баш, баш незгодна питања…Милки, кафе- куварици…

(Два у један)