Михаило Меденица: Блуз чувара плаката светога лика

 Живим ко гоља живот на рате

Пољубим децу, мајку и жену

па с песмом кренем у трећу смену.

Господски пос’о, седим крај зида,

животом браним да ко не покида…

Штанглом у главу и рођеног брата,

ближи од брата је лик са плаката!

Ма, шта од брата- дражи од Бог,

ни Бог не може упола тога…

Само поглед на свете плакате

излечи одмах болне простате.

Лечи, кунем се, и бољке теже

онима што целивају и на плакату леже.

Ево баш јуче, тако ми брата,

затрудне нероткиња од целивања плаката!

У касне сате, кад свако усни

плакат заплаче, сузу пусти…

Ничице паднем, гледам те очи,

гледа он у ме и миро точи.

Лије ко река с богочовека,

позовем наше да донесу флаше…

Мало је флаша- донес’те буре

за спас Србије те сузе цуре.

Потопим у њих новчаник празан,

кад оно пун ко Томин казан!

Просечна плата и нешто приде,

непријатно ми колко нам добро иде…

Онда крај зида застане стока,

љутито гледа, испод ока…

Испружи руку да скрнави плакат,

ал штангла ради па ломим лакат!

Све је то лудо ил пије дрогу,

шта друго могу- ломим и ногу!

Онда на миру, док јоште цвиле,

замезим малко сендвиче миле.

Стидим се, признајем, што смори ме глад,

ја мирно једем ОН нема кад!

Како човек да се бахати и сендвичем слади

кад он је гладан јер само ради?!

Проклета била луда ми глава,

од умора пада а плакат не спава…

Не, чак ни он не дрема,

инвеститоре чека, пројекте спрема…

Чујем га, кунем се, кад скроз смо сами,

говори нешто у мрклој тами!

Протрљам очи, дал можда лудим,

онда се чуду у чуду чудим…

Јасно видим, поглед не вара,

чак и плаката фабрике отвара!

Ни билбор нема кад да одмори,

полаже темељце, са злом се бори…

Мислим се можда је од мајонеза,

мало је ужег’о, можда то стомак зеза..?

Ал није, свега ми, не мак’о се с места,

отвори плакат још радних места!

Растрчали се плакати на све стране

што више да опосле док не сване…

Пре зоре да посеје, да заоре,

да одмени уморне паоре.

Да пробуди петле и лењо сунце,

Србију мазно свије на срце.

Питам се тако на крају смене:

чувам ли ја плакат или он мене?!

Све наше муке тај плакат брине,

руке ломим ко ли га скине…

(Два у један)