Михаило Меденица: БИА, Бато, БИА

 Добар дан, добили сте фирму „Бата и армирачи“, скраћено БИА, за разговор са оператером притисните тастер „0“ и уживајте слушајући „Одакле си селе, девојано млада“ до јављања оператера.

– Овај, хтео сам да пријавим сумњиво понашање комшије с трећег спрата, сумњам да шпијунира за…

– А је л’ вам прокапало?!

– Мислите, је л’ ми прекипело да гледам како домаћи издајници вршљају Србијом?

– Чекајте, бре, је л’ му нешто прекипело или пукла цев па прокапало до вас?

– Не знам ништа о његовим цевима, али знам да ради за странце и…

– Слушајте, господине, ми смо озбиљна фирма и немамо временаза комшијска опањкавања! А ако су му радили странци, онда је сто посто исфушерисано, ништа без нашег дунђера, бре!

– Нисам мислио да су странци њему радили нешто, већ да он нешто за странце…

– Ништа не брините, обратили сте се на праву адресу, реците ми само о коликој површини говоримо?!

– Па не знам тачно како се то мери, али по мојој процени површина његовог рада је велеиздајничка!

– Ај да заокружимо на сто квадрата, нек иде живот, па ако и буде више, нек иде на мој трошак, није Бата никад жалио ни плочице ни фугу…

– Је л’ ви то у неким шифрама, ништа ја вас не разумем?! Могу ли ваши оперативци да га ставе под присмотру, бре?!

– Под присмотру, него шта, а можемо да ставимо и италијанску санитарију ако сте заинтересовани?! Јесте мало скупља али за сефте нек иде по цени домаће! Договорено…?

– Озвучићете му купатило значи?!

У принципу не радимо струју, ал’ могу да питам министра образовања, сигурно има неког професора с Електротехнике да

тезгари, па можемо да се погодимо ђутуре за керамику, санитарије и струју, а…?

– Можете ли, бре, ви њега једноставно да приведете и завршите причу, није баш толика зверка да мобилишете…

– А то јок! Приводимо тек ако неће да плати, мада можемо да се договоримо и на одложено…

– Нема времена за одлагање, молим вас, морате хитно да реагујете!

– Значи, јесте процурило?! Јесам ли вас питао ко човека још на почетку је л’ пробило до вас, а ви врдате пола сата задржавајући везу ко да сте звали хот-лајн, а не БИА! Немамо ми, човече, времена за глупости, знате ли каква је безбедносна ситуација у Србији, аман?!

– О томе и говорим све време, овај подрива…

– Прво, не каже се подрива него штемује, а друго, је л’ подрива у купатилу или у кухињи, мада се каже подлива, али ајде… Е, свако би данас да се игра мајстора, ццц…

– Ма не у стану, обично то ради у кафани преко пута…

– Е, па сад то мења ситуацију, за угоститељске објекте је друга цена, мало јача, знате, има ту да се обија онолико плочица у кухињи, па у мушком тоалету, женском, иза шанка… Данима ће ту моји мајстори морати да клече, а ја не волим кад лако клекну, а цена мизерна…

– Добро, бре, господине, бавите ли се ви безбедношћу уопште, или да га ја сам заврнем и доведем?

– Безбедношћу не, ал’ имам другара, Небојшу, он има фирму за обезбеђивање, можемо да завршимо и ту нешто ал’ прво да решимо ово с подливањем, није то за играње! Никако сами да га заврћете, ‘оће вентил да облајзне па пропиша, да простите, а онда оде и паркет па ћемо морати и њега да радимо…

– Значи, шифра ће бити „паркет“?! Чекаћу ја испред зграде, па ваши кад дођу, само нек је кажу и одвешћу их до…

– Ма јок, шифра је буков или храстов, а може и бамбусов, али то озбиљно утиче на цену! Знате, њим се хране они медведићи коале, а ми им фактички отимамо из уста да испунимо ваш хир, ал’ ако сте за бамбус, нек буде бамбус, ево пишем…

– Чекајте, агенти ће бити маскирани као коале и онда ће да га избамбусају кад наиђе?

– ‘Оће ако не плати, ал’ прво да завршимо посао! Биће у комбинезонима, бре, пише им онол’ко БИА на леђима, види се из авиона, аман!

– Па зар не би требало то мало дискретније, мислим, није да вашој фирми треба тол’ка реклама?

– Јок него ћу да пустим оне из ВБА да ми преузму сав посао!Наравно да улажемо у маркетинг: ангажовали смо клинце преко омладинске да на улици деле флајере, од ове сезоне бићемо генерални спонзори „Парова“, а да ви’ш како су мене нацртали на фресци у Крушевцу, ко Бели анђео, бре, само заборавили да напишу контакт телефон испод, ал’ додао сам фломастером.

– Изгледа да сам ипак погрешио број, мени је требала она БИА, агенти, шпијунажа, досијеи и то…

– Е, пријатељу, шта сам ја све БИА у животу, ал’ ето једна изјавица пред камерама и трт, смена, а падне онолики хеликоптер, одзвиждим с лица места И ником ништа. но…! Него, јесмо ли погодили посао или…?

Хало, господине, хало… Прекиде везу, будала, како сад да знам где да шаљем мајсторе, није ово Удба, бре, па да имамо опрему за лоцирање!

Ништа, зваће опет кад процури славина, има да моли да дођемо, ал’ тад ћу ја да се правим блесав: „Не могу, извините, погодио сам посао за неке Хрвате, ако вам је хитно, онда дупла цена, или зовите Тому, ал’ он је више за лопату, приучен керамичар…“

(Два у један)