Михаил Хазин: Банкрот Грчке је неизбежан, са референдумом или без њега

Хоће ли затребати помоћ БРИКС-а?

Грчки премијер Папандреу је самиту Г20 припремио баш добар поклон кад је у својој земљи прогласио референдум о условима за добијање тешком муком усаглашене помоћи ЕУ. Ако власти од народа затраже да одобри политику смањења трошкова, резултат референдума је предвидив. Према испитивањима 70 одсто Грка је против даљег „затезања“. Шта сада? Одговор су пред одлазак у Кан грозничаво тражили Меркел, Саркози и лидери ЕУ. У међувремену у трен ока су се срушили фондовски индекси широм света. Погођене су и руске платформе, Руски трговински систем и Московска интербанковна валутна берза. Све је очигледније да Русија неће моћи да се сакрије од олује иза ограде сировинског извоза. „Грчка трагедија“ тиче се сваког.

Пре недељу дана Европска унија је земљама БРИКС-а предложила да учествују у куповини обвезница проблематичних земаља. Ево коментара помоћника председника Русије Аркадија Дворковича за Глас Русије:

- Наш став је усаглашен са ставовима осталих земаља БРИКС-а. Спремни смо да учествујемо у механизмима за стабилизацију, пре свега преко ММФ-а. Сада радимо на томе. Спремни смо да, по потреби, повећавамо напоре. Уколико буде требала двострана подршка, спремни смо да размотримо та питања.

Русија је назначила могући износ своје помоћи – 10 милијарди долара. Кина би могла да да многоструко више. Али, за сада преговори са њом нису успешни. Шеф ЕФСФ Клаус Реглинг (Клаус Реглинг) узалуд је ишао у Пекинг. Услови које Кинези траже заузврат за Европу нису прихватљиви. Могуће је да ће компромис бити постигнут у Кану. У сваком случају очигледан је један парадокс: земље у развоју преговарају о могућности да Стари свет извуку из провалије. Да ли се свет окренуо наопачке? Питање је упућено научном руководиоцу Високе школе економије, бившем министру економије Русије Евгенију Јасину:

- То је међународна подршка, то је глобализација коју просто не можемо занемарити. Када настане претња не за једну земљу, већ за много њих, требало би да се у ствар укључе алати за подршку. Мада богатство земаља БРИКС-а наравно не чини њихов новац већ становништво, тако да не могу да бацају средства на све стране. Али ради стабилности светске економије ове земље ипак морају да помогну ономе ко је у невољи. Питање је: како да се помогне? Мислим да је најреалније средство стварање неког заједничког фонда као новог начина управљања међународним финансијама у светској пракси. Глобално тржиште има потребу за таквим фондом. Данас би овај механизам могао помоћи Грчкој, а сутра (ко зна?) могле би га искористити Кина, Русија, Француска, па чак и Немачка.

Износ који је Русија понудила за подршку зони евра изгледа као пуки знак њеног заузимања. Је ли то пре један гест вредан за имиџ, или стварно рачунамо да добијемо нешто заузврат? „Ма ништа конкретно!“ – сигуран је професор Јасин. „Само желимо „мало љубави“... Као што се сећате, Костја Остенбакен је то желео од другарице из детињства, пољске лепотице Инге Зајонц у култном роману Илфа и Петрова 12 столица. Али, да будемо озбиљни, Русија рачуна на односе поверења са ЕУ и жели да тамо мало више воле наш Гаспром и нафтне компаније.“

Хоће ли немирној Грчкој, која је све довела у шок ситуацију, уопште затребати помоћ Европске уније у земаља БРИКС-а? Ево мишљења Михаила Хазина, шефа компаније за консалтинг НЕОКОН:

- У ствари ни 100, ни 200 ни 300 милијарди није новац који би могао да спаси ситуацију. Потребно је најмање 2 до 3 билиона. Али толики новац, што се каже, не постоји у природи. Ако га штампамо, то би само урушило целокупан финансијски систем. Треба да се схвати оно најбитније. Садашњи економски модел у којем се дугови не наплаћују већ рефинансирају, готов је. Потребне су драстичне промене! Треба да се о њима размишља, да се оне нуде уместо да се закрпљује грчка рупа која се стално проширује. И није битно хоће ли бити или неће бити референдума, шта ће се одлучити. Банкрот у Грчкој је ипак неизбежан, као и то да ће еврозона на крају крајева почети да се урушава. Мислим да су многи тога свесни... али одуговлаче чекајући изборе у великим земљама, Немачкој и Француској. Избори су оно што је битно за политичаре! Тако да од самита не очекујем неке битне одлуке.

И последња цртица: у руке немачког издања Шпигл доспели су подаци из завршног коминикеа високог састанка. Судећи по њима у припреми је пакет мера за тоталну контролу светских финансијских тржишта. Да ли је то тачно, сазнаћемо врло ускоро.

(Глас Русије)