Михаел Поли: Бин Ладен био само марионета исламистичког терористичког покрета

После погибије Осаме бин Ладена у обрачуну са америчким командосима не јењавају сумње да рат против (исламистичког) тероризма, ипак, није окончан. Сумње нису неосноване, тврди Михаел Поли, немачки експерт за питања политичког развоја на индијском потконтиненту и у његовом залеђу.

„Кичма исламистичког терористичког покрета јесте ИСИ (енглеска скраћеница назива пакистанске обавештајно-безбедносне службе) – Бин Ладен је био марионета испред разгранатог система”, појаснио је Поли у телефонском разговору за „Политику”.

Он је образложио, како каже, лично мишљење да би се окренуо анализи са каквим тероризмом би (западни) свет могао да се суочи и када. „Извесно је да су САД и ИСИ постигли споразум о обустављању помоћи терористима широм света, као и о обустављању активности оних група и групација на које ИСИ има директан утицај... Док споразум остаје на снази, биће мира у свету!”

Међу познаваоцима нагодби западних сила и Пакистана Михаел Поли ужива углед. Стасао је у обавештајном миљеу, а његове анализе прихваћене су као оријентациони документи у Берлину и у Пулаху, у оба седишта немачке службе, при чему су прослеђивани и преко Атлантика у седиште ЦИА.

Обавештајни извори и низ индиција, такође, указују на умешаност пакистанске службе у терористичке активности Ал Каиде и сродних организација.

Најзанимљивија информација у овом тренутку потиче из расправе европских обавештајних експерата у Војној школи у Паризу, непосредно после смрти Осаме бин Ладена: најтраженији терориста није јатаковао у гарнизонском граду Аботабад, надомак пакистанске Војне академије.

„Био је талац обавештајне службе и имао ограничену слободу кретања”, тврди извор из окружења бечких уставобранитеља који је присуствовао скупу. У обавештајним кулоарима колпортира се и податак да је здање у коме је Бин Ладен боравио, власништво пакистанске обавештајне службе, а земљиште припада – војсци. Намеће се закључак да је Бин Ладен, како се у жаргону каже, „чуван на леду”.

Шта је био повод, задржавању Бин Ладена у „кућном притвору”, а шта предмет нагодби САД и ИСИ-ја?

Суштина повезаности са исламистичким терористима јесте страх Исламабада од индијске агресије. Односно тежња да се, макар уценом, обезбеди наклоност западних сила. Игра на карту тероризма показала се у више наврата ефикасна.

Међу утицајним пакистанским политичарима преовладавао је став, одмах после оснивања државе, да је свако средство добродошло, ако обезбеђује опстанак. Једно од тих средстава био је наум да се силе западног света ставе под притисак, не би ли се изнудило њихово заузимање за „пакистанску ствар”.

Тај задатак поверен је служби ИСИ. Од оснивања 1948. године ИСИ не одговара ни влади ни председнику када је о акцијама реч које се сврставају у домен државних приоритета. Један од приоритета био је и јесте пружање подршке милитантним муслиманским покретима широм света, пре свега у Индији, Бангладешу и Авганистану. То је, недавно, потврђено у дискусији хамбуршког недељника „Цајт” у којој су учествовали именовани и неименовани званичници пакистанске службе.

У време војне диктатуре генерала Зиа ул Хака, 1977. и 1978. године, унапређени су односи ИСИ-ја са америчком ЦИА, која је од тада главни финансијер пакистанске службе. Повод умешаности ЦИА био је наум да се заједнички организује покрет отпора против руских окупатора. У залеђини тог циља, ИСИ је врбовала армију од око стотину хиљада фанатичних џихадиста. Овај податак, узгред, прва је саопштила бивши пакистански председник Беназир Буто.

Агенти ИСИ-ја унапређени су од САД у „очи и уши Америке” у том делу света. Међутим, руководство се у том периоду отело контроли Ленглија, односно Вашингтона.

Споразуму који је, извесно, претходио покушају хапшења Осаме бин Ладена кумовале су две ставке, тврди се у европским обавештајним круговима. С једне стране, ИСИ-ју је неопходна интензивнија подршка Американаца, не би ли поново успоставили потпуну контролу над талибанским покретом у Авганистану и делимично над групацијама у забрђима Пакистана. С друге стране, ЦИА, али и друге службе САД, по налогу Вашингтона теже да по сваку цену очувају најтешње везе са ИСИ-јем: сматрају да ИСИ једини гарантује да у случају преврата пакистанско атомско наоружање не доспе у погрешне руке.

(Политика)