четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Миграционо отрежњење Европе
Хроника

Миграционо отрежњење Европе

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 17. фебруар 2011.

На европском простору још нису утихнуле молбе Грчке Бриселу о томе да јој пружи помоћ у прекиду тока нелегалне миграције, а сличан позив чуо се са стране Апенина. Министри иностраних и унутрашњих послова Италије Франко Фратини и Роберто Марони обратили су се ЕУ са позивом да одрже ванредно заседање на нивоу министара поводом наглог увећања таласа избеглица из Туниса.

Италија захтева хитно постављање мисије Фронтекс за патролирање обалским водама Туниса и успостављање контроле над приливом миграната, стоји између осталог у заједничком обраћању оба италијанска министра. Италија инсистира на неопходности хитног реаговања и заједничких европских дејстава у насталим условима. Осим пограничних снага Рим је замолио од Европске комисије и материјалну помоћ у висини од 100 милиона евра. Тон обраћања подсећа чак не на молбу и не на захтев, већ на крик очаја. По мишљењу већине европских медија, ових дана не само у Италији, већ фактички у читавој великој Европи проглашена је узбуна.

Како се већ саопштавало, последњих дана на мало италијанско острво Лампедуза површине од 20 квадратних километара са свега 4500 становника, стигло је преко 5000 илегалних миграната из Туниса. На острву је био проглашен режим хуманитарне катастрофе. Политички и социјални потреси последњих недеља у Тунису, Египту и другим државама Северне Африке, погоршали су и тако сложену економску ситуацију у овим земљама и још јаче подстакли процес илегалне миграције у Европу. Управо на континенту очајни људи у првом реду рачунају да ће наћи посао и средства за живот. Разуме се, коначна тачка њихове маршруте није само Италија. Међутим, у последње време лидери земаља локомотива ЕУ као што су Немачка, Француска, а сада и Велика Британија, и тако препуних миграната, почели су да говоре о краху мултикултурализма, о неопходности преласка на политику, како се изрази британски премијер Дејвид Камерон „мишићавог либерализма“ и слично.

ЕУ је већ изјавила да је спремна да помогне Италији пограничним снагама Фронтекс. Италија, са своје стране, предложила је да се у Тунис упуте полицијски одреди. Истина, локалне власти су одустале од такве интервенције. Зато је за време блиц-посете Тунису прошле недеље врховни представник ЕУ за међународне послове и политику безбедности Кетрин Ештон обећала земљи финансијску помоћ у висини од 17 милиона евра.

По мишљењу директора Међународног института за политичку експертизу Јевгенија Минченка, тешко да ће у ЕУ бити довољно новца да се уложи у Северну Африку јер ЕУ никако да изађе на крај са својим проблемима.

А руководилац Центра за политичку коњуктуру Сергеј Михејев сматра миграциону политику ЕУ погрешном у принципу:

„Било је прилично одавно јасно да је европска политика у том погледу утопијска. Чињенице су сасвим јасно показивале да Европљани не могу да изађу на крај ни са миграцијом, ни са националном, ни са међуетничком, ни са међурелигиозном политиком. И у значајној мери живот дијаспора на територији Европе претворио се у живот државе у држави. Европљани су сами себе увукли у сопствене илузије.“

По речима Јевгенија Минченка, у Европи се сада дешава процес масовног отрежњења. При томе не само у погледу идеје мултикултурализма, већ и читавог европског пројекта у виду ЕУ у целини. Ипак, његов колега Сергеј Михејев сматра да Русија, где такође постоји акутан проблем миграције, не треба слепо да копира европску праксу. Како је приметио ових дана председник Дмитриј Медведев, Русија има јединствено искуство коегзистирања разних етноса и култура. Може се додати између осталог да је ово искуство општа тековина.

Медведев: Русија не прихвата тезу о пропасти мултикултуре

За Русију је неприхватљива теза о неперпективној коегзистенцији различитих култура. То је изјавио председник Русије Дмитриј Медведев у главном граду Башкирије.

Медведев је стигао у Уфу на седницу Државног савета, посвећену мерама за учвршћење међунационалне слоге у руском друштву. У разговору с политичарима и научницима председник је истакао да у Европи данас много говоре о пропасти мултикултуре. Међутим, говорећи о пропасти мултикултуре могуће је уништити традиције, а то је опасна ствар, у европским државама морају бити свесни тога, - изјавио је Медведев.

О томе да је европски пројекат стварања мултикултуралног друштва, заснованног на толерантности и хармонији култура, религија и нација пропао, објавио је, између осталих, британски премијер Девид Кемерон. Његово иступање на Минхенској конференцији за безбедност потресло је учеснике форума својом радикалношћу. Кемерон је позвао  да се што пре  пасивна толерантност Европљана  замени  ’мишићавим либерализмом’ према имигрантима. Многи муслимани, према његовом мишлењу,  изгубивши  изворе, лако  постају плен радикалних лидера. Канцелар Немачке Ангела Меркел је неколико недеља пре тога такође  фактички признала пропаст мултикултурализма у њеној земљи и позвала имигранте да уче немачки и активније се интегришу у друштво.

Пропаст  мултикултуралистичког пројекта у Европи  је последица низа чинилаца, - убеђена је политиколог Надежда Арбатова.

„Парола коју је истакла ЕУ – јединство у разноврсности – првобитно се односи на разноврсност унутар саме Европе. Тај циљ је био потпуно реалан: уз све разлике су то земље исте културе и религије. Међутим, оно о чему говоре Меркел и Кемерон данас, повезано је с приливом имиграната.“

Реч је о одсутности културне асимилације, - сматра експерт из МГИМО Јелена Пономарјова.

„Европа је постала јединствена територија где се нашло  много представника различитих култура.  Међутим, људи, укључени у одређену културну заједницу, нису се асимилирали у њој, већ живели у дијаспорама, енклавама, читавим рејонима.  Услед тога се губила срж традиционалне Старе Европе. Када је ситуација зашла у ћорсокак, односно, када се поставило питање преживљавања становништва Старе Европе, онда су политичари поставили питање да мултикултурализам није баш таков важан.“

Одговарајући на предлог учесника Државног Савета у Уфи  да узму у обзир искуство коегзистенције различитих култура у низу европских земаља, председник Медведев је рекао: „Узимати у обзир искуство других је важно, али оно се не сме  користити тек онако. Они имају своје проблеме, проблеме међунационалног контактирања.“

(Глас Русије)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер