петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Метју Камински: Запад препушта Украјину Путину?
Хроника

Метју Камински: Запад препушта Украјину Путину?

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 16. април 2014.

Како руске специјалне снаге нападају исток земље, лидери у Кијеву све се више осијећају изданима од ЕУ и САД.

„Ми смо изабрана генерација", изјавио је привремени украјински премијер Арсениј Јацењук који се реферирао на проевропску револуцију протекле зиме. Први пут од 1654., када су украјински Козаци постигли судбоносни савез с Москвом против пољских владара, Украјинци се враћају натраг на Запад.

Вријеме је тешко. Прије два десетљећа, када је пао Берлински зид, Запад је прихватио нову генерацију источних Европљана. Украјина је добила другачију добродошлицу.

Европска унија овисна о руској енергији и прљавом новцу, Украјину је учила западним вриједностима, али ју је истодобно одбијала бранити. Тражећи помоћ Вашингтона против руског напада, Кијев стиже до човјека "изабраног" да у посљедња два предсједничка мандата извуче Америку из свјетских проблема.

Владимир Путин види да је Запад прилично осјетљив на новац, да га воде слаби појединци, који се при том не желе жртвовати за обрану својих идеала. У украјинској кризи таква се слика у цјелости уклапа. Предсједник Русије је много тога, али, највише од свега, он је одлучан. Узео је ЕУ и Америци „мјеру“ и анектирао Крим прошлог мјесеца уз минималне трошкове. Игнорирање западне молбе за "смањивање тензија" Русија је овога викенда одговорила нападом на источну Украјину. Но, немогуће је имати видео запис како руски тенкови Т - 72 прелазе границу, за сада се то не може видјети.

Руске тајне и специјалне снаге у суботу су наложиле локалним криминалцима и насилницима да крену координирано нападати полицијске станице и друге владине зграде у градовима диљем источне Украјине. Ти људи су били обучени и опремљени попут елитних руских специјалних снага ("мали зелени људи", како су их називали Украјинци) који су једнако „функционирали“ и на Криму. Украјински судионици добијали су еквивалент од 500 долара да нападну и око 40 долара за заузимање зграде, према сазнањима новинара који су разговарали с њима. Борбе су избиле у недјељу у Словјанску, градићу у радничкој Донбас регији, која није видјела никакве "проруске" просвједе. Украјински полицајац је убијен.

Кијев је на ратној нози. Радијским огласима траже се донације за обрамбени буџет телефонским смс порукама. Одлука Владе да „пристане на анексију Крима“ без испаљеног метка коштала је министра обране положаја и такав став није био уопће популаран. Западне похвале Украјинцима за "суздржаност" нису ништа доњеле Кијеву. Борба за исток Украјине биће сасвим другачија.

Ова инвазија била је довољно „тиха“ па је омогућила Бриселу и Вашингтону да се много не узбуђују. Висока представница ЕУ-а, Кетрин Ештон, каже да је "озбиљно забринута" и хвали Украјинце "због умјереног“ одговора. Амерички Стејт Департмент је у суботу рекао да је Џон Кери упозорио свог дипломатског колегу, руског министра вањских послова Сергеја Лаврова, да "ако Русија не подузме кораке ради смиривања стања у источној Украјини и не премјестити своје снаге са границе према Украјини, сносиће додатне ‘посљедице’".

До сада, Украјинци су већ требали схватити да су сами. Москва је дошла до истога закључка.

Прије мјесец дана, ЕУ је одобрила санкције за 21 маргиналног руског дужносника и брзо се покушала вратити уобичајеним пословима. У прошли петак су САД на свој попис санкционираних додале седам руских држављана и једну твртку, све са Крима. "Које олакшање за московске елите које су у посљедњих неколико дана забављале тко би могао завршити на попису", примјећује Камински у Вол Стрит Џорналу.

Словјанск је пао сљедећи дан.

Украјинци очекују проблеме: економска криза, стари стил политике у Кијеву, укључујући и тучу у парламенту прошлога тједна, уз то и невоље из Русије. То што их је Запад напустио неочекивани је ударац. Стотине тисућа Украјинаца се борило, а 100 умрло, како би добили прилику да се придруже свјетској демокрацији.

Као институција, ЕУ ће увијек наћи изговор да одбије Украјини изгледе за чланство у Унији једнога дана. Али, Бил Клинтон и Џорџ Буш никада нису хтјели пристати на руску доминацију над Украјином. Милијарде су потрошене, а Кијев је трећи највећи приматељ америчке помоћи у деведесетима. Американци су обећали да ће штитити суверенитет Украјине. Заузврат, Украјина је активно судјеловала у НАТО мисијама, слала је тисуће војника на Балкан и у Ирак.

Када је Русија анектирала Крим и нагомилала 40.000 или више војника према украјинској источној граници, Украјина се окренула старом пријатељу, Сједињеним Америчким Државама, и затражила помоћ у лаком и протуоклопном оружју, обавјештајну и другу врсту помоћи. Обамина администрација пристала је испоручити 300.000 готових оброка. Као што је овај лист извијестио је у петак, војни транспортни авиони били су сувишно провокативни за Русију, тако да је храна испоручена камионима. Администрација у Вашингтону је одбила захтјеве Кијева за обавјештајним подацима, али и друге врсте оружане помоћи.

Борис Тарацјук, бивши министар вањских послова Украјине, једва прикрива свој бијес. Он каже : "Нисмо видјели исту реакцију САД-у" као и током руског напада на Грузију 2008. Амерички ратни бродови су били распоређени уз грузијски дио црноморске обале. Велики Air Force транспортни авиони летјели су у Тбилиси с хитном хуманитарном помоћи. Но, тко је заправо са сигурношћу могао рећи што је у авионима или бродовима? Руски војници који су кретали према грузијском главном граду те су авионе видјели изнад себе и убрзо су се вратили одакле су дошли. Бушова администрација је учинила корак, слиједиле су санкције, али тиме је можда и спашена Грузија".

За разлику од Буша, Обамина администрација мисли да ће уступци смирити господина Путина. Дакле, предсједник је у марту одбацио америчку војну интервенцију у Украјини. Зашто? Крајем прошлог мјесеца на конференцији за новинаре у Бруxеллесу предсједник Обама је такођер отворено обесхрабрио идеју да се Грузија или Украјина придруже НАТО савезу.

Сљедећи дипломатски уступак ће бити преговори који укључују Русију, Украјину, ЕУ и САД, а који су планирани за крај тједна. Петро Порошенко, водећи украјински предсједнички кандидат, сматра да ти "разговори – ради разговора“ шаљу "врло погрешан сигнал" о одлучности самога Запада по питању санкција. Та слијепа вјера у "дипломацију" заправо је подривање дипломације.

Запад се уплашио Русије, и то додатно потиче Путина на насилничко понашање. Но, на украјинској страни, осјећај напуштености имаће тешке посљедице. Украјинске политичке елите могле би сматрати да ће Русија поновно увести своју вољу – па онда и антикорупцијски закон чију примјену захтјева ЕУ, можда и неће бити потребан.

Док су милијуни Украјинаца уједињени против Русије, у источном дијелу земље многи чекају прилику. "Препуштена сама себи, Украјина изгледа као губитник", напомиње академик Андреас Умланд у Кијеву.

Америчка војска неће спасити Словјанск. Но, Украјина очекује и заслужује америчку потпору са свим осталим средствима, што је Вашингтон до сада одбијао.

„Издаја је ружна ријеч и још ружније дјело. Европа и САД ће скупо платити за то у Украјини“, закључује Камински.

Метју Камински (Wall Street Journal)

(Мирјана Ракела, РСЕ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер