Meštani sela Topli Do i dalje na danonoćnoj straži: Ne damo reku, nećemo MHE

 Most na Rakitskoj reci u staroplaninskom selu Topli Do kod Pirota na jugoistoku Srbije dvadesetičetiri sata dnevno pod stražom je meštana. Tako brane da se u njihovom selu izgradi prva mini hidroelektrana i reka "strpa u cev".

"Stražarimo, idemo dole, i deca idu. Mi ne idemo uveče, danju idemo, uveče ne možemo. Pa treba nam voda", kaže baka Lidija Madić, jedna od najstarijih meštanki Toplog Dola.

Noćne smene rezervisane su za mlađe Toplodolce, koji uglavnom žive u Pirotu. Među njima je Miljan Stojanović koji kaže da neće odustati jer je izgradnjom mini hidroelektrane reka "određena za odstrel".

"Ova reka je prirodno mrestilište riba. Na njoj je zabranjen ribolov. U ovoj reci žive tri zaštićene vrste. Imamo potočnu mrenicu, potočnog raka i žabu - žutotrbi mukač. Samo jedna vrsta da živi u ovoj reci, reku ne smete dirati, a u ovoj reci ima ih tri i investitor je ipak dobio dozvolu da reku gura u cev", čudi se ovaj meštanin.

On i njegove komšije javno su se usprotivili izgradnji mini hidroelektrane u njihovom selu čim su u februaru saznali da postoji dozvola za njenu izgradnju.

Tada je oko 300 meštana i njihovih potomaka potpisalo peticiju protiv toga, a neprekidne straže organizovali su pre petnaestak dana, nakon što su primetili da radnici povremeno dolaze da pripremaju teren za radove.

Meštani se, kažu, boje da će ružna slika suvog korita unazaditi seoski turizam koji su tek počeli da razvijaju, a još važnije od toga je što će, smatraju, njihova stoka ostati bez jedine pijaće vode.

"Ovo je malo selo, ima tridesetak ljudi, ali ima 350 grla krupne stoke, mahom goveda, i oko 150 ovaca. Sva ta stoka pije vodu sa ove reke. Ako ovde sutra bude cev, ne znamo šta bi se desilo sa stočnim fondom sela. Selo živi od tog stočnog fonda i onda bi nešto moralo da se menja, da se ljudi iseljavaju", govori Stojanović.

Aktivisti inicijative "Odbranimo reke Stare planine" kažu da se pogubne posledice po prirodu i biljni i životinjski svet posle izgradnje mini hidroelektrana najbolje vide na primerima drugih reka u Srbiji.

"Sa buđenjem ove pošasti i desetinama hidroelektrana na Vlasinskom platou, Kopaoniku, Rasini, Resavi, na mnogim rekama Srbije, videli smo i spoznali kakva je to šteta i kakva je to katastrofa po biodiverzitet i po interese lokalne zajednice", kaže Aleksandar Panić iz Inicijative "Odbranimo reke Stare planine".

Nada se rešenju problema posle najavljenog razgovora sa predstavnicima vlasti.

"Ozbiljnija reakcija države na ovaj protest jeste, za sada, nezvaničan poziv predsednika Republike na razgovor 29. septembra. Mi još čekamo mejl sa protokolom tog razgovora. Pojavićemo se tamo i saopštiti samo jednu stvar - da želimo da priroda ostane netaknuta, da prava ovih ljudi na zdrav život, poljoprivredu, razvoj turizma, vodosnabdevanje, ribolov, uživanje u predelu budu važnija od našeg privatnog interesa, a privatni interes jesu derivacione mini hidroelektrane", priča Panić.

Ističe da opravdanja za "uništenje prirode hidroelektranama" nema, s obzirom na to da one "ne mogu da nadoknade ni par procenata proizvedene energije u Srbiji".

U prilog tome, dodaje, govore i stručnjaci.

"Mi, kao aktivisti, ne želimo da bilo kome postavljamo ultimatum, želimo samo da se poštuju mišljenja struke. Imamo buđenje svesti i među najeminentnijim stručnjacima, odluke Srpske akademije nauka, Inženjerske komore, dekana svih prirodnjačkih fakulteta... Svi su oni napisali otvorena pisma o tome koliko su mini hidroelektrane štetne i pogubne, uz veoma mali opšti i veliki privatni interes", kaže Panić.

Dodaje da se meštani Toplog Dola seoskim stražama "bore za život i brane svoje ustavno pravo" i podseća na Član 74 Ustava Republike Srbije koji glasi: "Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu".

(N1)