Мери Ворлик: Приштина самостално донела одлуку о слању полицијских снага на север Косова

Одлука Приштине о слању полицијских снага на север Косова да преузму контролу над граничним пунктовима није донета у координацији са међународном заједницом нити са САД.

Та одлука је донета искључиво од стране Приштине, а Сједињене Америчке Државе изражавају жаљење због свега што се издешавало протекле недеље на Косову, каже у ексклузивном интервјуу за Прес америчка амбасадорка у Београду Мери Ворлик.

Након што су амерички војници из редова Кфора преузели контролу над административним граничним пунктовима на северу Косова амбасадорка САД поручује да је сада у свачијем интересу да се поново успоставе мир и стабилност и да обе стране поново седну за преговарачки сто и пронађу одрживо решење, које ће омогућити слободно кретање робе и људи.

Стручњаци за спољну политику кажу да Приштина ништа не ради без консултација са САД.

- Било је превише спекулација протеклих дана о догађајима на Косову. Влада Косова је независна од фебруара 2008, и она доноси суверене одлуке. С времена на време консултује се са међународним субјектима укључујући САД, али то је земља која сама доноси своје одлуке.

Каква је сада улога Кфора на Косову, будући да Срби са Косова с једне стране говоре о наклоњеној проевропској струји у Кфору, а с друге стране плаше се чињенице да су војници из проамеричке струје Кфора преузели контролу на административној граници са Србијом?

- Жао ми је што чујем да имају такав поглед на ствари. Мисија Кфора подржана је од много земаља чланица НАТО, са циљем да се обезбеде мир и стабилност на Косову. Временом би требало да се успоставе услови да Кфор редукује своје присуство. Имамо поверење у то тело да може да обезбеди стабилност и сигурност и верујемо да има пуну подршку званичника Приштине и Београда.

Како видите позицију Еулекса? Локални Срби често сматрају да они немају снаге да их заштите.

- Обе институције имају чврст мандат на Косову. Еулекс има улогу да успостави ред и владавину права. Обе институције замишљене су тако да уз помоћ њих влада у Приштини успостави нормално функционисање Косова. Влада Косова може да сарађује како би се решила текућа питања. Много посла урађено је протеклих дана и уверена сам да ће обе институције показати да су дорасле задатку.

Како после свега гледате на даљи ток преговора Београда и Приштине?

- Још сам оптимиста, упркос тешким тренуцима у протеклих неколико дана. Била сам охрабрена када сам видела званичнике и у Београду и у Приштини да говоре о својој обавези да наставе отворен дијалог. Преговарачки процес ће бити настављен у септембру, и надамо се да ће, када се ситуација стабилизује, две стране бити у могућности да постигну договор око царинских печата и других питања, у вези с којима су били близу договора. Решавањем царинских печата омогућио би се слободан проток робе по први пут у последњих неколико година.

Око чега у овом тренутку могу да се сложе Београд и Приштина?

- Видели смо добре и конструктивне разговоре уз медијацију ЕУ у Бриселу. Прави се напредак који две стране нису имале неколико година. Видим да постоји добра воља на обе стране. Постигнут је договор о размени копија матичних књига и решавању питања слободе кретања грађана. Две стране су близу договора око признавања универзитетских диплома. Видим пуно тема које обе стране износе и надам се да ће их ставити на сто када се разговори наставе. Има пуно тема око којих две стране могу и треба да се договоре али је потребно још рада и посвећености дијалогу.

Да ли српско признавање независности Косова може да буде услов за било коју позицију Србије у међународној заједници, па и услов за улазак Србије у ЕУ?

- На дужи период у интересу Србије је да пронађе модус вивенди за успостављање односа са Косовом. Не видим да било ко у ЕУ говори да је то питање које треба да се реши сутра или за неколико месеци. Како буде текао процес интеграција Србије, то ће бити питање са све већим значајем и све већом потребом да буде решено.

Да ли хапшење Ратка Младића и недавно Горана Хаџића доносе промену у односу Америке према Србији?

- САД и међународна заједница јако су задовољни хапшењем Ратка Младића и Горана Хаџића. Увек сам сматрала да је ваша влада посвећена испуњавању обавеза према Хагу. Хапшење и испоручивање двојице бегунаца важно је за међународну заједницу и САД и показало је колико је Србија озбиљна у испуњавању својих обавеза.

У последње време истичете позитивне историјске примере односа Америке и Србије. Како бисте оценили досадашњих 130 година званичних односа Америке и Србије? Који је најсветлији, а који најмрачнији тренутак у историји односа две земље?

- То су били чврсти и позитивни односи у највећем делу тих 130 година. Имали смо тежак период деведесетих. Данас делимо исте вредности, исту визију за вашу земљу и регион. Све је више појединачних односа међу људима, у Америци живи више Срба него у било којој другој земљи на свету. Тешко је дефинисати најсветлији тренутак. Претпостављам да је то сам чин успостављања дипломатских односа пре 130 година, недуго након што је Србија остварила независност на Берлинском конгресу. И недавно смо имали неколико јако значајних тренутака, имали смо посету потпредседника Џозефа Бајдена 2009, а државна секретарка Клинтон била је 2010. Надам се да ће бити још више прилика да покажемо да немамо само чврсто пријатељство већ и истинско стратешко партнерство.

У Србији се често истиче да је наш највећи проблем што на време нисмо научили значај лобирања тамо где је то најважније - у Вашингтону. Каква је сад слика о Србији у Вашингтону, јесмо ли још увек лоши момци?

- Потребно је још много посла да би људи широм света разумели шта је Србија данас. То не важи само за Србију, него и за многе друге земље са којима Американци немају чест контакт. Увек говорим да су млади људи из Србије који одлазе у САД да студирају прави амбасадори који говоре каква је ваша земља данас и за какве се вредности бори. Ви имате много амбасадора добре воље, људе као што је Владе Дивац или Новак Ђоковић и друге, сви они дају Србији ново лице.

Да ли данас просечан Американац када чује реч Србија прво помисли на Ратка Младића или на Новака Ђоковића?

- Сви морамо да будемо усредсређени на будућност, не на прошлост. Ратко Младић је ухапшен и дефинитивно је ствар прошлости и иза вас.

Да ли видите Србију као интегрални део Европе?

- Да, заиста. Уверена сам да је то само питање времена. Видим јаку посвећеност грађана Србије, широког спектра политичких снага као и европских народа да овај регион буде у потпуности интегрисан у ЕУ. То више није питање да ли ће се већ када то остварити.

Шта бисте рекли великим америчким корпорацијама, зашто да дођу у Србију, имајући у виду да је наше тржиште мало за велике компаније?

- Често разговарам са америчким компанијама. Охрабрујем их да потраже прилику за улагање у Србији. Србија има велики број образоване и талентоване радне снаге. Србија је географски лоцирана у региону који је добар не само за ово тржиште већ и за продор на друге дестинације у Европи. Верујем да компаније као „Ју-Ес стил" или „Фијат" знају зашто долазе и уверена сам да ће бити још оних који ће долазити да одавде своје производе продају широм света.

Какав је став Америке о откривању гроба генерала Драже Михаиловића, имајући у виду његову улогу у спасавању америчких пилота и одликовање које је добио од америчког председника?

- САД су веома захвалне народу Србије за подршку и помоћ нашим авијатичарима који су овде били 1944. у селу Прањани. Захвални смо што су им пружили уточиште и омогућили да се спасе преко 300 живота. И данас је то посебна веза Америке и Србије. Истрага о месту погубљења је ван мог домашаја. Питање откривања гроба је историјско питање, али моје је да истакнем те посебне везе два народа у случају спасавања пилота. Посетила сам село Прањани прошле године, ушли смо у процес обнове школе и то је била још једна прилика да искажемо своју захвалност.

Вељко Миладиновић

(Прес)