Међународна онлајн конференција у Москви: У Сребреници је извршен злочин из осветничке намере, а не геноцид. Занемарене су српске жртве и све што се догодило у Братунцу и Сребреници пре јула 1995.

У Сребреници се десио страшан ратни злочин, али геноцида, као ни геноцидне намере није било, поручено је данас на онлајн конференцији Фондације Горчаков и Међународног института за развој научне сарадње "Резултати рада међународних независних комисија: Српске жртве у грађанском рату у БиХ 1991-1995. и жртве свих народа у региону Сребренице 1991-1995."

Рафаел Израели, председавајући Комисије из Сарајева, казао је да нису желели да буду судије, већ само да презентују доказе до којих су дошли.

Како каже, доказе које су желели и да публикују на академском нивоу, како би остале записане и за будуће генерације, показали су да, по дефиницији, у Сребреници није било геноцида, као и да докази показују да није било ни геноцидне намере.

Некадашњи дипломата Владислав Јовановић нагласио је да је у Сребреници дошло до страшног ратног злочина, али без геноцида.

Према његовим речима, та акција је имала осветничку намеру, такође недопустиву, али није имала намеру геноцида.

Јовановић сматра да су за рат у БиХ одговорне Сједињене Америчке Државе што образлаже тиме што су Алију Изетбеговића охрабриле да не прихвати договор о проглашењу независности по моделу који је предложен на међународној мировној конференцији у Хагу 1991. године.

Како је навео, Слободан Милошевић је тада говорио да ће Србија међу првима признати независност БиХ.

"Већег демантија од тога нема да Србија није имала претензије према БиХ, као и да из Србије нису ишле изјаве спремности за рат. У том сукобу, прве жртве су биле српске", казао је Јовановић.

Срби су само хтели принципијелно решење, док су се изјаве спремности за рат могле чути с друге стране

Према његовим речима, Америка је на тај начин желела да одржи лекцију Европској унији да није у стању да одржи безбедност ни у свом дворишту, као и да поправи свој имиџ у муслиманском свету, али и да се Србија, кроз увлачење у тај рат, економски и политички компромитује и да се створе услови за каснију ликвидацију Милошевића.

Истичући да кривицу за ратне страхоте не треба тражити на српској страни, Јовановић каже да су Срби само хтели принципијелно решење, док су се изјаве спремности за рат могле чути с друге стране.

Осврћући се на претходног Високог представника у БиХ Валентина Инцка који је на крају мандата, како каже Јовановић, необично наредбом прогласио ново кривично дело - забрану оспоравања геноцида у Сребреници, некадашњи дипломата каже да је тај закон пре свега забрана која се односи на слободу мишљења и изражавања.

"Поставља се питање да ли је то освета Инцка Србима који су му се стално супротстављали или је део политичког процеса који је био у току. Кроз тај закон се треба постићи више ствари, пре свега у Републици Српској, да се стави љага на њу да је одговорна за геноцид, да се изазове подела у Српској и да се баве тиме, а забораве друга питања", каже.

Јовановић истиче и да питање тог "едикта Инцка" има и мање видљиву, можда још значајнију улогу, а то је да се склони пажња са доказа две међународне комисије, састављених од најистакнутијих и најкомпететнијих личности, који су дошли до закључка да је у Сребреници дошло до страшног злочина, али да није извршен геноцид.

Академик Елена Гускова нагласила је да у европским и светским политикама постоји теза да је у Сребреници почињен геноцид над муслиманима и то од стране Срба, али да геноцида у ствари није било и додаје да није било ни 8.000 жртава.

Како је навела, многе акције у БиХ, поготову у Сарајеву, починили су управо муслимани облачећи се у српске униформе, како би се Срби представили као народ који је крив за све.

"Врло је важно да разговарамо о томе, јер постоје покушаји да нас увуку у систем европске политике, а и Србија и Русија би требале да се више супротстављају том процесу", казала је Гускова.

Славољуб Савић, представник Амбасаде Србије у Москви, указао је на то да су Срби потпуно дехуманизовани, а да су српске жртве из тог рата постале небитне свима осим њиховим најближима.

"Имамо више хиљада убијених цивила и војника српске националности, насеља су очишћена. На жалост, ове жртве оплакују само Срби, њихови најближи, а данас када се спомене Сребреница постоје само муслиманске жртве страдале у јулу 1995. Године. Све оно што се догодило пре тога у Братунцу и Сребреници као да је избрисано", казао је Савић.

(РТВ, РТРС)