среда, 19. јун 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Медији у ЕУ о изборима за Европски парламент: Опасно су заборављени кључни проблеми растуће социјалне неједнакости, имиграције, тероризма, корупције, дужничке и кризе еврозоне
Хроника

Медији у ЕУ о изборима за Европски парламент: Опасно су заборављени кључни проблеми растуће социјалне неједнакости, имиграције, тероризма, корупције, дужничке и кризе еврозоне

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 26. мај 2019.

Медији у Европској унији истичу изненађујућу победу холандских социјалдемократа и зелених и очекивани успех владајуће странке центра у Ирској на изборима за Европски парламент (ЕП), као показатељ реалнијих опредељења европских грађана и могуће мање подршке крајње десним антиевропским партијама.

Али, такође видно упозоравају да је у кампањи за изборе за парламент ЕУ велика пажња дата "игри престола", бици европских политичких групација за водеће положаје у будућим институцијама.

Медији подвлаче да су у кампањи "опасно заборављени" кључни проблеми растуће социјалне неједнакости, имиграције, тероризма, корупције, дужничке и кризе еврозоне који су изазвали незадовољство и неповерење широких слојева грађана у традиционалне партије и институције ЕУ и довели на власт или близу власти антиевропске, екстремне снаге.

Шпански дневник Паис предочава да је требало да међу "кључним темама буде и кост у грлу ЕУ, а то је укључивање Западног Балкана у чланство", и оцењује да ће будући састав ЕП бити "од темељне важности за утврђивање ставова о будућем уграђивању балканског полуострва у Унију".

Паис и коментатори других медија предочавају да су политичке снаге у ЕУ морале много више да се посвете заштити животне средине и енергетској будућности Европе, имајући у виду да ће на планети бити исцрпљена фосилна горива, али тако да ЕУ не свали терет еколошко-енергетског преображаја на народне слојеве.

Већина медија указује и на горућа питања стабилизације еврозоне, делотворније социјалне заштите грађана, укључујући минималну плату, као и заједничке одбране, трговинског рата (и безбедносних размимоилажења) са САД, па и Кином, подела унутар Уније и изласка Велике Британије из чланства.

Угледни француски институт за истраживање ЦНРС у студији о "евроскептицизму" закључује да "јесте дошло до јачања покретачке снаге противника европске интеграције, иако подаци показују да већина није за то".

"Отуд су", наводи ЦНРС, "залог избора за ЕП више разне критике на рачун система и предлози за политичке алтернативе у равни ЕУ".

Немачки недељник Шпигел нема сумње у то да су "десничарски популисти спремили план да изнутра разоре Европу, у чему их неће омести политички скандал у Аустрији", где је њихов савезник, вицеканцелар Хајнц-Кристијан Штрахе морао да поднесе оставку.

Немачки радио Дојчландфунк, међутим, има нешто више вере у то шта ће изнедрити избори за ЕП, јер сматра да 480 милиона европских гласача "ипак много више брину о проблемима који се могу решити само заједнички у ЕУ, а то су климатске промене, имиграција, улога Европе у све више непријатељском свету, што изазива много више интереса него телевизијске расправе водећих кандидата" за челне положаје у ЕУ.

Ирски лист Ајриш тајмс наводи да су избори за ЕП "гласање за вредности, будући да су грађани ЕУ пред избором два темељито различита приступа политици ЕУ".

"Популистичке странке могу бити подељене око разних питања, од економске политике до става према Русији, али јесу озбиљна опасност за шири либерално-демократски консензус на којем почива ЕУ", сматра ирски дневник.

Грчки лист Катимерини примећује да су политика и пракса ЕУ за "просечног европског гласача исто што и болничка храна: нужна за лечење, али без укуса, јер и доктор каже да морају да је гутају да би се излечили".

"А то гласаче чини још више љутитим, јер једва чекају да се избаве из болесничке собе", наводи Катимерини. Избори за 751 посланика ЕП завршавају се у недељу, када гласају и Немци и Французи, а истраживања могућих резултата показују да, чак и да уђу у савез, странке десног центра и социјалисти (социјалдемократе) не могу достићи досадашњу већину.

То даје озбиљне изгледе либералима, који наступају заједно са странком француског председника Емануела Макрона, као и зеленима, да постану битан тег на политичкој ваги.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се фудбалска репрезентација Србије квалификовати на ЕУРО 2020?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер