Марта Кос: ЕУ је обуставила све исплате Србији у оквиру плана развоја. Нажалост, након десет година њене кандидатуре, видимо назадовање у областима владавине права, демократије, слободе изражавања и нарочито слободе медија

Европска унија (ЕУ) обуставила је финансијску подршку Србији због политике Београда према правосудном систему, изјавила је данас комесарка ЕУ за проширење Марта Кос, јавља РИА Новости.

У овом тренутку смо обуставили све исплате (Србији) у оквиру плана развоја, јер поново констатујемо назадовање у правосудном систему. Док то не буде исправљено, земља неће моћи да добија финансијску подршку ЕУ

"У овом тренутку смо обуставили све исплате (Србији) у оквиру плана развоја, јер поново констатујемо назадовање у правосудном систему. Док то не буде исправљено, земља неће моћи да добија финансијску подршку ЕУ", рекла је она на конференцији у Фрибургу.

Европска комисија разматрала је прекидање финансијске помоћи Србији као земљи-кандидату због назадовања у демократским процесима, изјавила је раније комесарка ЕУ за проширење.

Марта Кос је већ најавила могуће замрзавање средстава из такозваног "Плана раста" због правосудних реформи, а најављено је да ће коначна одлука бити донета након што Венецијанска комисија саопшти своје мишљење о такозваним "Мрдићевим законима".

Кос је, наводно, оценила да усвајањем и спровођењем тих закона Србија назадује на ЕУ путу и тражила је да се њихова примена законски обустави.

"Србија је веома поларизована. Нажалост, након десет година њене кандидатуре, видимо назадовање у областима владавине права, демократије, слободе изражавања и нарочито слободе медија", рекла је Марта Кос, преноси РИА Новости. 

Србија је веома поларизована. Нажалост, након десет година њене кандидатуре, видимо назадовање у областима владавине права, демократије, слободе изражавања и нарочито слободе медија

Венецијанска комисија је одговорила на захтев Србије да изнесе став о сету правосудних закона и то на 23 странице. Комисија, у извештају који је објављен на сајту, наводи да промене закона утичу на расподелу надлежности и обим хијерархијске контроле унутар јавног тужилаштва, проширују околности у којима се привремена именовања и поновна именовања могу користити и у судству и у тужилаштву, мењају режим привременог распоређивања јавних тужилаца и имају за циљ увођење прерасподеле одређених основних судова и тужилаштава у Београду.

"Венецијанска комисија сматра да су такве промене, које су од великог значаја за друштво, захтевале смислену јавну дебату, консултације са заинтересованим странама и темељну процену. Комисија са жаљењем примећује да ниједан од ових елемената није био присутан у овом случају. Стога препоручује да се у будућности принципи транспарентности, инклузивности и демократске дебате доследно и ригорозно примењују током целог законодавног процеса", наводи се.

(РТ, Спутњик, europa.eu)