Марко Шелић Марчело: Ако градиш мостове са Вучићем та мостоградња има за циљ само прелазак на његову страну

 Са ортаком "сто за једнога", са ортаком "Булевар Ратка Младића", са "жена сме да изађе само када јој ја дозволим", нема превазилажења разлика. Има нас који се сећамо разних изјава актуелног председника и немам намеру да превазилазим разлике, рекао је музичар и писац Марко Шелић Марчело гостујући у Новом дану.

 Ипак, истиче да, на жалост, не верује да су грађани ичега свесни.

"Гледам филм Миле Турајлић и од много чега што је ту снажно, упечатљиво и дирљиво, има онај тренутак где Србијанка подсећа на једну слику, оног кадра са потпуно празним рафовима у продавницама, тренутак када рат је у суседној републици, санкције су ту, Дафина и Језда однели новац, а људи и даље гласају за Слобу. У том тренутку видимо људе како играју коло и једну жену како љуби слику председника", каже гост Новог дана и додаје да двадесетак година касније, што је за историју ништа, "ми упадамо у исту рупу, само околности нису радикалне као тада, али је менталитет потпуно једнак".

Коментаришући то што нико из породице Милошевић није одговарао ни за једно кривично дело, каже да "нисмо имали снаге за лустрације било које врсте", а да онда "ти се деси да се врате исти људи, али не са истим идејама, већ главом и брадом исти људи, само њега нема".

"Активно покушавају да представе Пети октобар као нешто негативно, као неки пуч, хулигански догађај, то иделано седа на општу апатију, а волео бих да људи у својој глави разграниче пети и шести октобар, који симболизује све остале датуме после петог, када се није десило оно што је требало. Није било накнадне памети и конструктивности да се уради оно што је требало и зато #данданашњи. Мени је недопустива ствар када у истом таласу млађима причаш да Пети октобар не вреди ништа, а деца су већ затрована естетиком деведестих".

Говорећи о естетици деведестих, Марчело се осврнуо на музику из тог доба, истичући да је та музика била саундтрек за разне криминогене дружине и сматра да је зато обележила тај период.

"Кад си у рупи, метафорички речено, натеран си да живиш изоловано, онда човек почне да кити рупу у којој живи, да буде лепша, па закључи да је то супер и да нам свет и не треба. Опет гледам наслове "Нећемо у Европу ни 2025. године, опет се осећаш као да си мало ка свету, а опет си по страни, опет почнеш да глорификујеш дно у коме живиш", каже он.

Каже да мисли да су клинци уморни да им неко као он прича о овим темама.

"Имамо клинце од 18,19 година који не желе да мењају свет, а то је неминовно, ти у тим годинама мораш да мислиш да си најпаметнији и да желиш да мењаш свет. Сад је жеља да се уклопиш, а нова музика њиховог доба им нуди тај систем где је све лепо", сматра Марчело.

Коментаришући ослобађајућу пресуду Михаљу Кертесу, Браниславу Ивковићу и Живки Кнежевић за доделу државних станова, каже да његов коментар неће бити ништа оригинално.

"Овде све зависи од тога са ким си добар, можда није било тако у неком времену кога се ја не сећам, али у овом ког се ја сећам је тако. Коментарисао сам песму Синдиката "Систем те лаже" - лажу те свакако, али то што те лажу не значи да су систем. Ту видиш до које мере смо ми у каналу, само ако људи иза затворених врата одлуче да жртвују некога, а главни ће се увек извући... и остале позитивне поруке за добро јутро", закључује Марчело.

(Н1)