Марко Марјановић: Преживећемо и тебе, Вучићу

 Храбри и неустрашиви Председниче, колико си нам само пута причао о својој храбрости и подвизима док си био навијач. О тучама и нередима навијачким у којима си учествовао.

Позиваш се на демократију, Александре, поштовање права, на мирне дијалоге. Мислиш да ти неко верује? Можда твоји послушници којим си се окружио. Чак и они бирачи који су ти дали глас из страха или они уцењени, нисам сигуран да ти верују.

Али Београд те се не плаши! А и у другим градовима, страха је све мање. 

Пребацио си одговорност на народ због својих бесмислених одлука у време пандемије. Лажни подаци о броју умрлих, заражених. Само да би добио изборе на којима си учествовао САМ.

Сада опет, као прави ВЛАДАЛАЦ, АПСОЛУТИСТА решио си да опет затвориш све људе цео викенд. Као, тако ћеш спречити ширење заразе.

Па, мајсторе, како ти волиш да се обраћаш другима, знам да си најпаметнији, али ево једног предлога за смањење заразе. Ослободи људе радне обавезе радним данима, затвори тржне центре, ресторане, теретане, обезбеди људима плате из буџета који се пуни новцем тих грађана. Рече Ти ионако да буџет никада није био пунији.

Не, паметни наш Александре. Радиш оно што најбоље знаш. Владаш силом и страхом.

Човече, количина сузавца коју је полиција испалила на голорук народ је била већа него за време петооктобарских промена. 

Види, драги Александре, синоћ је народ изашао пред Скупштину због твоје најновије одлуке коју си донео јер си паметан. Опет генијална идеја о затварању људи у домове за викенд. Никако у радне дане. Треба овај народ да ради и пуни буџет да би ви добијали плате и могли да пијуцкате вино или купите понеки хотел, вилу...

Очекивао сам, знајући за твоју храброст, да ћеш изаћи пред ту шачицу грађана. Да им се обратиш. Или барем са балкона да им махнеш или да их поздравиш. Нема те храбрости и јунаштва код тебе и твојих кадровика. Кад је густо, некако се сви увучете у мишје рупе. У ваше сигурне јазбине.

Пушташ полицију, жандармерију, коњицу и набилдоване момке у цивилиу да пребијају голорук народ.

Ови момци на клупи делују као баш озбоиљна претња на државни систем и поредак. "Шта који мој" има да пију пиво у парку? Могу да попију неко врхунско вино код твог сина. Сигурно ће их мање болети глава од вина, него од пива.

О главобољи од пендрека, нећу ни да говорим.

Сети се, Александре само колико си кукао и туговао када су твог брата претукли због бахатости момци из одреда Нишке жандармерије.

И ови момци су нечија, браћа, синови или можда чак и очеви. Нису пружали никакав отпор. Надам се да се секираш и због њих, макар упола колико си се секирао због свог брата. 

Уместо новца који је потрошен на сузавце, боље да су та средства била преусмерена на куповину противградних ракета. Бар неком сељаку да спасиш летину. Али, не знаш ти шта значи стварно радити. Од почетка си на државном буџету. Тврдиш да си радио у гвожђари. Шта да ти кажем, не верујем ти ни то. А и ретко ко.

Овај јучерашњи сценарио ме неодољиво подсећа на последње дане династије Чаушеску. Не могу да се сетим како се то завршило, бојим се некако не баш лепо.

Надам се да си имао прилику да погледаш снимке са полицијских камера догађаја од синоћ. На неком од твојих девет екрана у канцеларији или на ТВ у винарији твог сина.

Од оних силних респиратора које си набављао на полуцрно, очигледно да отац овог момка није видео. Ево, Председниче да видиш још неки разлог овог протеста и незадовољства обичног човека:

Добијасмо ми пендреке и сузавце и деведестих, преживели смо.

Преживећемо и Тебе.

(direktno.rs/)