Марко Ђурић: Влада Србије остаје привржена нормализацији односа са Приштином

БЕОГРАД – Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић рекао је данас да Влада Србије остаје привржена нормализацији односа Београда и Приштине, истичући да је Први споразум о нормализацији, потписан у Бриселу пре тачно две године, темељ позитивних промена усмерених ка извеснијој и просперитетнијој будућности свих народа у региону.

Ђурић је агенцији Бета, поводом друге годишњице потписивања Бриселског споразума, изјавио да Србија доследно спроводи све договоре и обавезе проистекле из процеса техничког и политичког дијалога. Србија се нада да ће пре свега у ЕУ имати искреног партнера који разуме потребе српског народа да за себе обезбеди минимум услова за одрживи развој, повратак и опстанак на КиМ у политичким, безбедносним, институционалним и друштвеним оквирима који би то могли да му гарантују.

„Уверени смо да и ЕУ, у којој Србија види заједничку будућност читавог региона, то разуме и увиђа. Отуда чврста приврженост српске стране темељним принципима Првог споразума и пратећим договорима о енергетици, телекомуникацијама, слободи кретања и другим питањима, као и посвећеност успостављању ЗСО у њеном пуном капацитету, те наставку дијалога”, рекао је Ђурић.

Србија је, како је објаснио, посвећена пуној примени сваког слова записаног у Првом споразуму, Плану имплементације и свим пратећим документима произашлим из досадашњег тока дијалога.

Ђурић је, међутим, упозорио да, упркос напретку који је евидентан, остаје утисак да је дијалог и даље у великој мери оптерећен негативним утицајем неколико битних околности.

На бриселски дијалог, према његовим речима, негативно утиче одступање од динамике спровођења Првог споразума, која је јасно дефинисана Планом имплементације, као и евидентан недостатак лидерства на терену од стране посредника у преговорима и других међународних мисија на КиМ, када је у питању пуна примена договореног.

Трећа претња дијалогу је, како је објаснио, стално настојање Приштине да се у свим темама које се покрећу у Бриселу укључи и питање статуса, што је у директној супротности са статусно неутралном формом преговора каква је на самом почетку дијалога договорена.

(Бета)