Марко Ђурић: Срећан сам због инфраструктурног повезивања Београда и Приштине

 Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић изјавио је данас да „нема политичких преговора док су таксе (од 100 одсто на робу из Србије) на снази, али да зато у међувремену може бити економских преговора са јужном српском покрајином”, преноси Бета.

Ђурић је гостујући на ТВ Пинк рекао да може да каже да је срећан што је дошло до потписивања Писма о намерама да се железницом повежу Београд и Приштина, као и да „не може да се начуди што су неки против инфраструктурног повезивања а залажу се да Косово и Метохија буде у Србији”.

„Зашто се не би повезивали инфраструктурно: путевима, железницом, авио линијом, са нашом јужном покрајином? Реч је о документима која су писма о намерама. Могу да будем срећан, не дешава се сваки дан да на делу територије који је прогласио независност можете да се повезујете, да га учините ближим, а да не доводите у питање Устав и међународни положај”, рекао је Ђурић.

Он је, говорећи о документу који је 14. фебруара потписан у Минхену а треба да доведу до обнављања железничке везе и изградње ауто-пута Београд - Приштина рекао да је „искрено срећан да је Србија на крају добила акте који гарантују наш суверенитет, и да су биране руте за железничку линију које нама одговарају”.

„Мислите да би се (косовски премијер Аљбин) Курти жалио на тај документ да је то нешто што њима одговора? Мислим да сваком разумном човеку одговара да се повезујемо. Интерес Србије је то да Приштина и Београд буду железнички повезани а не да се доводи у питање линија од Краљева до Косовске Митровице и статус железничке инфраструктуре на Косову и Метохији”, рекао је Ђурућ.

Он је навео да је у протеклом периоду било 600 забрана улазака за Србе на Косово и Метохију „од кошаркаша до кола хитне помоћи”, као и да су то „конкретни случајеви угњетавања Срба на Косову и Метохији”.

Он је рекао да је пре увођења такси од 100 одсто, годишњи извоз робе из централне Србије на Косово и Метохију био у вредности већој од пола милијарде евра, а да је „српска роба и сада доминантна само што се шверцује и препакује у Албанији па се затим враћа на Косово”.

(Политика)