Marko Đurić: Dijalog Beograda i Prištine nije “nepovratan”

Proces dijaloga Beograda i Prištine nije ireverzibilan i Beograd svakako neće odustati od namere da u njemu učestvuje kao konstruktivni činilac u građenju regionalne stabilnosti, izjavio je danas direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.

- Taj proces, međutim, ima smisla samo ukoliko postoji volja obe strane da nesuglasice rešavaju dijalogom i mirnim sredstvima - istakao je Đurić na Institutu za međunarodnu politiku i privredu u okviru ambasadorskog foruma, na kome je bilo reči o aktuelnom stanju u dijalogu Beograda i Prištine.

Đurić je rekao da smo proteklih sedmica i meseci svedoci otvorenih pretnji nasiljem ekstremnih grupa na KiM, sve učestalijih organizovanih napada na građane srpske nacionalnosti, pa čak i oživljavanja ambicija zatvaranjem fašističkog "projekta Velike Albanije".

- Dijalog je danas evidentno u krizi zbog činjenice da na briselskom stolu nije ono čemu se Priština nadala, a to je priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti. Jednostrana blokada dijaloga od strane Prištine svedoči o tome da interes njihovih pregovarača nikada i nije bio normalizacija odnosa i demokratizacija društva - rekao je Đurić.

Prema njegovim rečima, to svakako nije plodotvorna atmosfera za dijalog, ali atmosfera koja upozorava koliko je dijalog važan i šta sve možemo da izgubimo ukoliko politički i drugi ekstremizmi ne budu ugašeni, pre nego što prouzrokuju nepopravljivu štetu.

On je podsetio da se u međunarodnoj komunikaciji, kada se govori o poželjnom ishodu ovog procesa, poseže za terminom "sveobuhvatna normalizacija odnosa", a Priština smatra da bi to trebalo da podrazumeva priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, od strane Srbije, što je nerealno očekivanje.

- Beograd proces dijaloga sagledava kroz prizmu Rezolucije 1244 SB UN koja ne dovodi u pitanje državnu celovitost Srbije, rekao je Đurić.

On je dodao da se može razgovarati o svim aspektima unapređenja odnosa srpskog i albanskog naroda na Kim, stvaranju uslova za demokratizaciju društva u našoj južnoj Pokrajini, koegzistenciji institucija Republike Srbije i privremenih institucija samoupravnih organa u Prištini, na smislen i produktivan način, međutim status KiM nije tema o kojoj se eksplicitno ili implicitno razgovara u procesu briselskog dijaloga.

- Beograd konstantno insistira da se u dijalog uvrste pitanja koja su od suštinskog značaja za srpski narod na KiM, a ti zahtevi se pre svega odnosa na bitnija rešaavanja državne i društvene imovine Srbije na KiM kao i status privatne imovine u koju spada imovina SPC - rekao je Đurić.

Kosovska vojska - ništa dobro ni Srbima ni Albancima

Formiranje ilegalne oružane formacije na teritoriji Srbije predstavljalo bi pretnju za bezbednost u čitavom regionu, izjavio je Đurić i naveo da je i samo pominjanje mogućnosti o uspostavljanju oružanih snaga na KiM suprotno Rezoluciji 1244 SB UN, mandatu Kfora i Ustavu Srbije, te da predstavlja pokušaj podsticanja novih tenzija i novih sukoba.

On je dodao da to ne može doneti ništa dobro ni srpskom ni albanskom narodu, pogotovo u trenutku kada se daju izjave o prekrajanju granica, o stvaranju fašističke velike Albanije na teritoriji naše zemlje, u trenutku kada predsednik parlamentarnog odbora za bezbednost u pokrajinskoj skupštini Daut Haradinaj govori o tome kako u našoj južnoj pokrajini Srba ne treba da bude.

Đurić ističe da se Srbija tome oštro protivi i snažno zalaže za poštovanje vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova, prema kojem je u pokrajini, u odsustvu Vojske Srbije koja formalno ima pravo da tamo bude, jedina vojna sila Kfor.

- Tako treba i da ostane - rekao je Đurić.

(Tanjug)