Марко Благојевић: Реаговање одговорних тела у поплавама је за сваку похвалу, пре свега Сектора за ванредне ситуације и Србијавода; Кишу не можемо да спречимо, нисмо толико напредовали

"Новца има свакако, помоћ иде преко Канцеларије за управљање јавним улагањима од 2014, а нарочито када су у питању стамбени објекти морамо јако брзо да поступамо. Ту смо изградили систем и радимо веома брзо", поручио је директор Канцеларије Марко Благојевић у емисији 360 степени.

Марко Благојевић каже да ситуација у Србији није иста као приликом поплава 2014. године јер, наводи, тада је ванредно било у 119 општина, а сада је у 22.

"Сада је штета 25 милиона евра, свако поређење с 2014. нема утемељење. Ја сам много пута поновио шта је урађено, рекао сам да је Србија безбеднија и спремнија када је реаговање у питању, али да не можемо да кажемо да је Србија безбедна и да нам пуно пара треба да би били безбедни".

Он је нагласио да ће велику промену направити Закон о смањењу ризика од катастрофа, који уводи неколико нових института, снажи одговорност локалних самоуправа, али и уводи неке санкције које раније нису постојале.

"Сада држава по закону има право и обавезу да се укључи у контролу. Локалне самоправе имају обавезу да ураде процену ризика, али нису то радиле јер није било санкција. Локална самоуправа сада има обавезу израде плана смањења ризика и санкције за непоступање по обавези да буде израђен такав план. Ствари се мењају, 2014. није постојао систем, сада га има. Није постојао систем за одбрану, превенцију, сада је потпуно друга прича", наводи Благојевић.

"Сада се инвестиције праве имајући у виду и климатске промене. Неопходно је да се сваког дана ради, да би следећи дан био безбеднији од претходног", каже Благојевић.

На питање да ли је реакција државе била адекватна, јер поједини грађани кажу да их нико није обишао и да су се сами организовали, Блегојевић је истакао да је реаговање одговорних тела која су надлежна у поплавама за сваку похвалу, пре свега Сектора за ванредне ситуације и  Србијавода.

"Поправила се ситуација по питању ресурса. Ми сада радимо на изради мапа ризика. Од пре годину дана авион надлеће Србију и снима терен, праве се мапе на основу којих се предвиђа у којој мери ће и где реке плавити. То помаже да у ситуацији планирате реаговање. Ако нисте сигурни одакле ће вода да стигне, не можете да планирате алокацију ресурса. Сектор за ванредне ситуације је боље опремљен него до 2014, биће још боље опремљен с обзиром на опрему која ће стићи и број људи. Реаговање данас је боље на сваки начин, опремљеност, комуникација је боља. Сада постоји систем који треба да се јача".

Нагласио је да је у неким местима за 45 минута пала једна шестина или једна седмина годишње количине падавина, наводећи да кишна канализација није пројектована за ту количину воде, не само код нас, него ни у свету. Додао је да се од 2014. радило и да има резултата на терену.

"Ако уложите 100 милиона евра у постројења и инфраструктуру, ако урадите то на преко 500 локација, онда мора да покаже резултате. И јесте показало. Лучани, после поплаве из 2014. су трпели плављење седам пута. Урађена је интервенција, направљено је пет брана. Падавине у новембру исте године без поплаве. 2016. већи интензитет падавина и за такву обновљену инфраструктуру схватите да није довољна. Градите насип од 2 километра, уложи се 2,5 милиона евра, дође вам вода и већа и ви немате ни кап воде да се излила у најгушће насељени део Лучана. Гуча која је низводно, нов објекат из 2011, ниво Бјелице два метра виши од круне тог насипа. Тај насип се покаже да није довољан".

Један од проблема представљају и нерешени имовинско-правни односи, због чега није могуће да се изгради још 140 метара насипа.

"Не ради се о исељавању већ о уступању дела плаца на коме треба подићи објекат, 23 куће има у насељу, две су показале отпор. Држава то може да уради на силу, а онда ће људи да скоче што им се одузима дедовина. Ко је путовао кроз Словенију зна да је на 12 километара био аутопут у по једној траци због неког човека, да би на крају држава донела лекс специјалис и решила то. Та врста ината није карактеристична за нас, мислим да ће тај проблем бити решен, јер су људи видели како им се то обија од главу. То нису породице које живе тамо, чини ми се да нису заинтересовани за разлику од породица којима је то једино место за живот".

Кишу не можемо да спречимо, нисмо толико напредовали

Направили смо систем и круна је закон усвојен крајем прошле године, који третира и област превенције и област реаговања у ванредним ситуацијама, понавља директор Канцеларије.

"То је јак и снажан темељ на коме може да се гради, пре свега улагањем у ресурсе. Кишу не можемо да спречимо, нисмо толико напредовали. Када вам се излију тромесечне падавине и када вам инфраструктура није направљена да апсорбује те падавине, ви морате, не само да обнављате, већ да правите нови начин гледања на тај проблем".

Снимак из Новог Пазара, на коме се види како багер пребацује смеће нагомилано у набујалој реци са једне на другу страну моста изазвао је лавину коментара у јавности. Надлежни у Новом Пазару су рекли да су се на тај корак одлучили како би спасли мост, јер је смеће загушило део испод њега и претило да га угрози.

"Том човеку нико не би смео да се смеје, он је радио оно што је морао. Он је спасао мост. Да је наставило ђубре да се гомила, тај мост је могао да се сруши и да га река понесе и од њега направи брану од које би се река разлила и направила катастрофу. Тај човек је чеп рашчистио и спасио неку имовину можда и неке животе. Питање је зашто је тај мост тако направљен. У Адранима сте имали специфичну ситуацију. Река је набујала и брза, али је 2 метра испод круне насипа који је у одличном стању. Онда видите да река удара у мост који је пренизак, вода се излива и плави. У Параћину су мостови прениски и то је изазвало плављење града. Ми смо подигли 137 мостова, ниједан мост није претрпео оштећење. А у локалним инфраструктурама има хиљаде мостова и сваки је пред ризиком".

На критике да се 100 милиона евра улаже у стадионе, Благојевић одговара да људи полазе од погрешне премисе да улагање у стадионе значи штедњу у другим секторима, што, како каже, није тачно.

"Кад је превенција у питању није се штедео ни динар. Спремају се нови пројекти, новца има, мањка нам време. Планирање великих пројеката захтева године. Канцеларија је улагала у обнову, па онда у превенцију, па онда у здравље, да бисмо тек сад кренули да улажемо у спортску инфратструктуру. Не само у стадионе, већ у фискултурне сале, базене, ја не видим шта је ту спорно. Наша спортска инфраструктура је таква да може да привуче само најстраственије и хоћемо то да мењамо. Улагањем промовишемо здравији стил живота".  

(Н1)