Марко Благојевић о поплавама: Србија је данас спремнија за реаговање и безбеднија него што је била 2014. године

Директор Канцеларије Владе Србије за управљање јавним улагањима Марко Благојевић оценио је у Дану уживо, поводом годишњице мајских поплава 2014. године, да је Србија данас спремнија за реаговање и безбеднија него што је то тада био случај. "Сигурно да би штета била мања, било би је, али би свеукупне последице тих поплава биле мање", каже.

Србију су 2014. године у мају погодиле катастрофалне поплаве. Благојевић каже да је данас Србија сигурно и спремнија за реаговање и безбеднија него што је то тада био случај.

"Сасвим сигурно да би последице тих поплава биле битно другачије, са оваквом инфраструктуром и потпуно новим системом какав је данас, сигурно да би штета била мања, било би је, али би свеукупне последице тих поплава биле мање", каже он.

Истакао је да су на више од 500 локација у више од 100 градова и општина извршени радови на обнови и унапређењу постојеће инфраструктуре.

"Она није била пројектована да издржи такву воду, уз то су изграђени нови објекти, на око 30 локација, нови насипи, надвишени насипи, мобилни системи за заштиту од плављења, бујичне преграде", каже он.

Додао је да су водотокови од којих прети највећи ризик обновљени.

"Укупно за пет година, 46 пројеката уређења локалних водотокова, у току је још 16, а у припреми још 9", каже Благојевић.

Како је рекао Благојевић, прати временску прогнозу као и грађани.

"Колико видим, ризик постаје мањи од данас, уколико се то испостави тачним, прошли смо без последица овај пут, што не значи да ће следећи пут бити тако", каже.

Говорећи о Закону о управљању ризиком од елементарних непогода, који је усвојен, Благојевић каже да су поплаве интересантне елементарне непогоде док трају и у периоду непосредно након тога.

"Врло брзо постају неважне. Зато је потребно да постоји неко ко се тиме бави стално. Вест су поплаве, вест је штета, није вест оно што следи, а у међувремену се формира систем. Законом добијамо заокружен систем, темељи се на највишим међународним стандардима", каже он.

Како каже, решења из тог закона су примењена и пре него што је усвојен.

"Почели смо са мотивисањем општина да се удружују на основу сливова, зарад комуникације, координације и заједничког реаговања и заједничког рада на превенцији", каже он.

Коментаришући брзину санирања штете од поплава, Благојевић каже да, ако питате људе чије су куће оштећене, претпоставља да ће рећи да помоћ није стигла довољно брзо.

"Јер се ради о месецима након дана када су остали без свог дома, али ми смо тада били потпуно неспремни. Тада нам је било потребно три месеца да први човек прими новац на рачун на име помоћи, а 2016. нам је требало три недеље", каже он.

(Н1)