Marko Blagojević o poplavama: Srbija je danas spremnija za reagovanje i bezbednija nego što je bila 2014. godine

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević ocenio je u Danu uživo, povodom godišnjice majskih poplava 2014. godine, da je Srbija danas spremnija za reagovanje i bezbednija nego što je to tada bio slučaj. "Sigurno da bi šteta bila manja, bilo bi je, ali bi sveukupne posledice tih poplava bile manje", kaže.

Srbiju su 2014. godine u maju pogodile katastrofalne poplave. Blagojević kaže da je danas Srbija sigurno i spremnija za reagovanje i bezbednija nego što je to tada bio slučaj.

"Sasvim sigurno da bi posledice tih poplava bile bitno drugačije, sa ovakvom infrastrukturom i potpuno novim sistemom kakav je danas, sigurno da bi šteta bila manja, bilo bi je, ali bi sveukupne posledice tih poplava bile manje", kaže on.

Istakao je da su na više od 500 lokacija u više od 100 gradova i opština izvršeni radovi na obnovi i unapređenju postojeće infrastrukture.

"Ona nije bila projektovana da izdrži takvu vodu, uz to su izgrađeni novi objekti, na oko 30 lokacija, novi nasipi, nadvišeni nasipi, mobilni sistemi za zaštitu od plavljenja, bujične pregrade", kaže on.

Dodao je da su vodotokovi od kojih preti najveći rizik obnovljeni.

"Ukupno za pet godina, 46 projekata uređenja lokalnih vodotokova, u toku je još 16, a u pripremi još 9", kaže Blagojević.

Kako je rekao Blagojević, prati vremensku prognozu kao i građani.

"Koliko vidim, rizik postaje manji od danas, ukoliko se to ispostavi tačnim, prošli smo bez posledica ovaj put, što ne znači da će sledeći put biti tako", kaže.

Govoreći o Zakonu o upravljanju rizikom od elementarnih nepogoda, koji je usvojen, Blagojević kaže da su poplave interesantne elementarne nepogode dok traju i u periodu neposredno nakon toga.

"Vrlo brzo postaju nevažne. Zato je potrebno da postoji neko ko se time bavi stalno. Vest su poplave, vest je šteta, nije vest ono što sledi, a u međuvremenu se formira sistem. Zakonom dobijamo zaokružen sistem, temelji se na najvišim međunarodnim standardima", kaže on.

Kako kaže, rešenja iz tog zakona su primenjena i pre nego što je usvojen.

"Počeli smo sa motivisanjem opština da se udružuju na osnovu slivova, zarad komunikacije, koordinacije i zajedničkog reagovanja i zajedničkog rada na prevenciji", kaže on.

Komentarišući brzinu saniranja štete od poplava, Blagojević kaže da, ako pitate ljude čije su kuće oštećene, pretpostavlja da će reći da pomoć nije stigla dovoljno brzo.

"Jer se radi o mesecima nakon dana kada su ostali bez svog doma, ali mi smo tada bili potpuno nespremni. Tada nam je bilo potrebno tri meseca da prvi čovek primi novac na račun na ime pomoći, a 2016. nam je trebalo tri nedelje", kaže on.

(N1)