Марио Драги: Европска централна банка није "чудотворни ватрогасац"

Европска централна банка је упозорила да не треба много очекивати од ње у решавању дужничке кризе и позвала зону евра да уложи напоре како би повратила поверење. Председник ЕЦБ Марио Драги је одбацио могућност да се прибегне штампању новца како би се куповале обвезнице задужених земаља и позвао да се што пре оспособи ојачани заштитни механизам за евро. Истовремено, министри финансија зоне евра требало би да се 19. децембра договоре о томе колико ће која земља издвојити да би се прикупила договорена средства намењена Међународном монетарном фонду за помоћ земљама у кризи.

Уочи обраћања у Одбору за економска питања Европског парламента 19. децембра, Драги је у интервјуу за Фајненшал тајмс од 18. децембра рекао да та финансијска институција није "чудотворни ватрогасац".

Упитан да ли би Европска централна банка могла да почне да штампа новац како би лакше откупљивала обвезнице задужених земаља, он је оценио да би то било контрапродуктивно. Он је истакао да је "важно повратити поверење људи - и грађана и инвеститора" у Европу и да се то неће постићи урушавањем кредибилитета ЕЦБ.

Француска је раније захтевала, али је након договора с Немачком одустала од тога да се Европска централна банка укључи у спречавање кризе масовном куповином дуга земаља у тешкоћама. ЕЦБ би у том случају, као зајмодавац који наступа у последњом тренутку, имала сличну улогу као Америчке федералне резерве. Немачка се, међутим, томе оштро противи због ризика од инфлације као последице такве интервенције.

Драги је рекао да решење за кризу треба потражити у успостављању буџетске дисциплине у зони евра, дубоким стурктурним реформама и оспособљавању заштитног механизма који ће располагати средствима и бити потпуно оперативан.

Председник ЕЦБ је изразио жаљење што привремени механизма, Европски фонд за финансијску стабилност, са повећаним капацитетима још није оспособљен. Он је изразио наду да ће средства заштитног механизма бити повећања на самиту у марту на коме ће бити речи о евентуалном повећању средстава Механизма за стабилност (ЕСМ), сталног механизма који половином 2012. треба да замени ЕФСФ.

Првобитно је било планирано да се капацитети ЕФСФ повећају на 1.000 милијарди евра, али је због погоршања кризе постало јасно да то неће бити могуће у потпуности остварити. Да би се обезбедила средства, зона евра је одлучила да брзо размотри повећање средстава ММФ-а кроз билатералне зајмове.

Директор ЕЦБ је упозорио да ће, што се више буде чекало на оспособљавање ЕФСФ, то више коштати. "Одлагање оспособљавања ЕФСФ-а само повећава средства која су неопходна за стабилизацију тржишта", рекао је Драги, који је на чело те европске финансијске институције дошао у новембру.

Задатак ЕЦБ ће бити да пружи помоћ ЕФСФ приликом интервенције на тржишту, а Драги није дао јасан одговор на питање да ли би ЕЦБ могао да настави да откупљује обвезнице задужених земаља пошто ЕФСФ ступи на сцену. "Ми још нисмо разговарали о детаљном сценарију за програм тржишта обвезница. До сада ЕЦБ је потрошила више од 200 милијарди за куповини државних обвезница земаља у дужничкој кризи.

Председник Немачке централне банке Јенс Вајдман рекао је 19. децембра да ће ЕЦБ имати техничку улогу у случају ЕФСФ-а и да му неће финансијски помагати.

Министри финансија Европске уније разматраће 19. децембра на телефонској седници колико која земља може да позајми Међународном монетарном фонду за заштиту земаља еврозоне од дужничке кризе. Постоје сумње да ће ЕУ успети да сакупи обећаних 200 милијарди за ММФ, колико је договорено на самиту ЕУ 8.и 9. децембра, пошто неколико земаља које нису чланице еврозоне оклева да дају новац за помоћ евру.

Према договору, чланице зоне евра ће обезбедити три четвртине договорене суме а друге земље ЕУ остатак. Челницама ЕУ је дат рок од 10 дана, односно до 19. децембра, да одреде колико ће дати.

Неке земље су већ у начелу дале свој пристанак, али мало њих је објавило и колико ће средстава издвојити. Изузетак представља Белгија која је најавила да ће издвојити 9.5 милијарди евра. Неке земље се нису још огласиле, а Велика Британија је најавила да неће учествовати у томе.

(АФП-EurActiv)