петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Марија Захарова: О повлачењу КФОР-а са Косова не одлучује само једна држава, већ се одлука доноси колективно, и у складу са међународним правом
Хроника

Марија Захарова: О повлачењу КФОР-а са Косова не одлучује само једна држава, већ се одлука доноси колективно, и у складу са међународним правом

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 13. мај 2021.

Не одлучује само једна држава о повлачењу Кфора са Косова, то је колективна одлука, поручила је портпарола Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова.

"Постоје одређене структуре које дају пуномоћја и шаљу мисије у регионе. То се не дешава спонтано, стране то усаглашавају. У оквиру тих структура, механизама се разговара, доносе одлуке, то није одлука једне државе, већ се доноси колективно, у складу са међународним правом. У том оквиру и треба разговарати о овим питањима", прокоментарисала је Захарова, могућност одласка Кфора са Косова коју је раније данас поменуо председник Александар Вучић.

Током конференције она се осврнула и на недавну посету министра иностраних послова Хрватске Гордана Грлића Радмана Приштина и његову изјаву да Хрватска намерава да отвори војну базу на Космету.

„Нису нам познати планови хрватске стране о отварању војне базе. Што се тиче страног војног присуства у покрајини, према Резолуцији 1244 СБ УН, ту функцију обавља једино Кфор“, саопштила је Захарова.

Говорећи о учесталим нападима на српске цркве на КиМ, она је истакла да су међународне мисије на Космету "обавезне да предузимају мере за осигурање безбедности верских објеката и верника. И Русија упорно позива на то".

Она је најоштрије осудила насиље, како је рекла, радикалних Албанаца које годинама траје, а чија су мета Срби и православне светиње.

"То најбоље показује неодрживост косовске квазидржавности и доказује да је овај регион претворен у криминалну црну рупу на карти Европе", закључила је портпаролка руског МИП-а.

(Спутњик)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер