Хроника

Македонија: Са 10 гласова за и 5 против, Одбор за уставна питања у Собрању усвојио нацрт амандмана за промену имена државе

Штампа
четвртак, 08. новембар 2018.

Одбор македонског парлмента за уставна питања данас је већином гласова усвојио нацрт амандмана који предвиђа да се назив државе Република Македонија у Уставу замени називом Република Северна Македонија.

Премијер Македоније Зоран Заев изјавио је на почетку седнице да ће уставне измене ради промене назива државе у „Северна Македонија“ ступити на снагу тек када Скупштина Грчке ратификује Договор из Преспе и протокол о пријему Македоније у НАТО.

Према његовим речима, додавање географске одреднице „северна“ уставном називу државе Македонија „цена“ је за улазак у ЕУ и НАТО, преносе медији.

Први, од четири амадмана на Устав Македоније, које је предложила македонска влада у складу са договором са Грчком о решавању спора око имена Македоније, усвојен је после другог дана расправе.

За нацрт амадмана којим се име државе Македоније мења у Северна Македонија гласало је 10 чланова Одбора, а пет је било против. Пошто је Одбор подржао први нацрт амадмана, председник Собрања, који је и председник тог тела, Талат Џафери је отворио расправу о нацрту амандмана који се односи на промене у преамбули Устава Македоније.

Преостала два нацрта амадмана на Устав Македоније баве се утврђивањем македонског националног идентитета и државности и односом према Македонцима у иностранству. Тим нацртом амандмана се предвиђа да се у делу у којем се спомиње АСНОМ, који је елемент државности Македоније, одлуке АСНОМ замене прогласом како би се избегло спомињање позива Македонцима у Грчкој и Бугарској на уједињење, као и да, као конститутивни елемент, буде унет Охридски договор којим је решен унутрашњи сукоб 2001.

Седница Одбора, на којој се разматрају четири уставна амандмана, које је предложила Влада, може да траје највише 12 радних дана, односно по три дана за сваки амандман. Џафери је за 1. децембар заказао пленарну седницу на којој ће посланици гласати о амандманима, о којима претходно треба да се изјасни и Законодавно-правни одбор.

За такозвано утврђивање нацрта амандмана у парламенту, другу фазу поступка уставних измена, потребна је већина од 61 посланика, док ће у трећој фази, за усвајање уставних амандмана, бити потребна двотрећинска већина од 80 посланика, као што је било потребно и за недавну одлуку да тај поступак почне.

(ФоНет)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]