петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Маја Седларевић: Дошло је време за реформу језика, али и друштвене свести
Хроника

Маја Седларевић: Дошло је време за реформу језика, али и друштвене свести

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 13. јун 2021.

 Употреба женских облика за занимања, звања и титуле није новина донета Законом о родној равноправности.

Штавише, наш језик за мноштво занимања одувек препознаје облике у женском роду: куварица, собарица, чистачица, плесачица, учитељица, глумица, слушкиња, праља, шваља, зубарка, новинарка, медицинска сестра, бабица… понајвише јер је већина тих занимања постојала у време прве стандардизације нашег језика, а нека су касније постала махом женска. Родно осетљив језик може и треба да се користи доследно, и да се притом не греши. Ово се може доказати управо терминима који су устаљени у женском роду за одређена занимања (ако може за стара занимања, зашто не може за нова?).

Откуд онда толика галама у вези са увођењем родно осетљивог језика који је прописао новоусвојени Закон о родној равноправности? Управо зато што је то први корак ка родној равноправности и начин да се активно учествује у борби за већу видљивост жена у јавном говору. Времена се мењају, жене су ушле у све сфере друштвеног и јавног живота, имају могућност да се школују и баве се свим занимањима, те су постале и адвокаткиње, пилоткиње, астронауткиње, али и председнице, министарке, ректорке и посланице.

Зашто је важно да говоримо родно осетљивим језиком?

Језик обликује свест, језик креира мисли и ставове, језиком чинимо видљивима особе, догађаје и појаве. Ово, дакле, није само питање лингвистике и правописа, ово је питање опредељења друштва за равноправни положај жена у свим сферама живота, укључујући јавни и политички. Користећи родно осетљиви језик и ословљавајући жене у свим занимањима и на свим позицијама у женском роду, ми деконструишемо патријархални модел дубоко укорењен у нашем друштву.

Ако говоримо о реакцијама језикословаца (и језикословки – зашто да не?), најпре се мора поставити питање – како то да им не смета кршење основног правила српског језика – слагања речи у реченици у роду, броју и падежу? Да ли сматрају да је исправно:

Председник је рекла…

Министар је подсетила…

Премијер је гостовала…

Гувернер је изјавила…

Наравно да није!

Сведочимо и бројним реакцијама (много пута поновљеним фразама) конзервативних странака, институција, али и појединки и појединаца у сврху одбране српског језика. И, осим неколико добронамерних, све су реакције посвећене форми, а не суштини родно осетљивог језика. Стиче се утисак да најгласнији у противљењу нису ни прочитали Закон о родној равноправности, нити знају шта проказане одредбе закона собом носе.

Изаберите облик који вам највише одговара (професорка/професорица, докторка/докторица…), измените форму и реците да жена обавља посао (састанак је водила, превод је сачинила…), да се жена бави неким занимањем у коме још увек нема много жена (жена рудар, ако вам не одговара рударка) или једноставно именујте занимање, титулу, функцију (лингвисткиња, докторка наука, ректорка…), али користите родно осетљив језик и у то име покажите да су жене и равноправне и видљиве.

Избегавање дискриминације према полу/роду је основни принцип употребе родно осетљивог језика у јавној и службеној употреби. Дошло је време за реформу језика, али и друштвене свести. Норма прописана законом је само први корак, очигледно неопходан. Коришћење родно осетљивог језика није питање структуре језика, него моћи оних који желе да креирају свест јавног мњења. Мислите о томе.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер