Maćej Popovski: Nema prečica do članstva u EU; Tanja Miščević: Poruka Evropske komisije je „pristup zasnovan na zaslugama“

„Zemljama Zapadnog Balkana je mesto u Evropskoj uniji (EU) i Strategija za taj region je snažan politički signal, ali nema prečica do članstva“, rečeno je u Beogradu na konferenciji "EU i Zapadni Balkan: Ka većoj verodostojnosti i posvećenosti obeju strana".

Među učesnicima konferencije bio je zamenik pri Generalnom direktoratu za politiku susedstva i pregovore o proširenju u Evropskoj komisiji (EK) Maćej Popovski koji je kazao da se EK fokusirala na Srbiju i Crnu Goru koje su, kako je naveo, mnogo više odmakle od ostalih zemalja Zapadnog Balkana.

"(Srbija i Crna Gora) potencijalno mogu da budu spremne za članstvo do 2025. godine, ali moram to da demistifikujem jer to nije nikakva garancija. Mnogo napretka je potrebno zabeležiti... Nema prečica do članstva (u EU)", rekao je Popovski.

Zvaničnik EK je rekao da se od budućih članica EU očekuje da "poštuju principe Unije i da se pozabave slabostima u oblastima kao što je vladavina prava" i istakao da je uloga demokratskih institucija od ključnog značaja.

"Funkcionalna parlamentarna demokratija je kamen-temeljac", izjavio je Popovski.

Pomoći ćemo, ali nećemo nametati rešenja

On je ocenio da su se "stvari pokrenule" i da postoji "zamajac" na Zapadnom Balkanu, dodajući da je sve počelo sa najavom predsednika EK Žan-Klod Junkera da će biti objavljena "kredibilna strategija".

"Sada imamo novu perspektivu, stvarnu perspektivu za proširenje na zemlje Zapadnog Balkana... To je snažan politički signal i prozor koji se otvara za različite mogućnosti. Naša posvećenost principima će se nastaviti, kao i uslovljavanje, ali mislim da je strategija postala opipljivija", rekao je Popovski i dodao da EU neće biti kompletna ako zemlje Zapadnog Balkana ne budu članice Unije.

Popovski je rekao i da EU i Zapadni Balkan imaju veliki broj izazova i zajedničkih mogućnosti, podsetivši da je taj region zapao u središte pažnje u migrantskoj krizi.

Govoreći o obavezama kandidata za članstvo u EU, ukazao je na važnost pitanja ekonomskih reformi, dobrosusedskih odnosa i pomirenja.

"Mi smo spremni da vam pomognemo, ali nećemo nametati rešenja... I mi treba da se pripremimo za buduće članice. Dobićemo predlog budžeta u maju, ali je jasno da će biti budžetske linije za buduće članstvo. Narednih meseci bićemo vrlo zauzeti. Stvarno želimo od država da ovo shvate na najozbiljniji mogući način", kazao je Popovski na konferenciji u hotelu Zira.

Rekao je i da je Evropska komisija "najzad" dobila odgovore Bosne i Hercegovine na Upitnik i dodao da je to bio "junački proces, a da će EK biti spremna za mišljenje do kraja 2018. godine.

Miščević: Poruka Evropske komisije je „pristup zasnovan na zaslugama“

Šefica Pregovaračkog tima Srbije za pristupanje EU, Tanja Miščević rekla je na konferenciji da je dugo čekala dokument kao što je Strategija EU za Zapadni Balkan i dodala da je to kredibilna perspektiva, što je, kako je navela, "važnije od samog naziva dokumenta".

"To znači da pred sobom imate mapu puta bez obzira na godine, godine su manje važne... Složila bih se sa Popovskim da je sve krenulo sa Junkerom, ali sa izjavom na samom početku njegovog mandata kada je rekao da za vreme njegovog mandata neće biti proširenja EU", rekla je Miščević.

Podsetila je da je "Agenda 2000" bila kredibilna pespektiva za naglo proširenje EU 2004. i 2007. godine.

Tanja Miščević je kazala da je "snažna poruka" EK "napredovanje i pristup zasnovan na zaslugama".

Komentarišući negativne elemente, ocenila je da ima bitnih pojedinosti i elemenata za koje su potrebna objašnjenja.

"Pre svega jezik je konstruktivna dvosmislenost... To je interesantno, jer vam treba validno tumačenje", rekla je Miščević. 

Dodala je da je pitanje kako će i kada države članice Unije da podrže taj dokument.

"Za nas je 2025. izuzetno bitna jer čini mnogo lakšim vođenje pregovora. Još čekam da države članice podrže dokument i puno je elemenata na koje možemo da se nadogradimo. Puno toga zavisi od nas u regionu, našeg aktivizma, i vlade i građanskog društva", rekla je Tanja Miščević.

Vejvoda: Strategija važan podsetnik

Jedan od učesnika konferencije posvećene EU i Zapadnom Balkanu bio je stalni saradnik Instituta društvenih nauka u Beču Ivan Vejvoda koji je rekao da zemlje u regonu imaju "domaći zadatak pred sobom" i da je Strategija "izuzetno važan podsetnik".

Vejvoda je rekao da zemlje u regionu zapravo kasne za članicama EU i da su imale "druge stvari koje kojima su se bavile 1990-ih, dodavši da je sada "zadatak" teži.

Istakao je da je najvažnija reforma u svim zemljama vladavina prava i da ne možemo napredovati ako "ne proveravamo pravosuđe".   "Ono što je važno je to da se dva ili tri puta pominje obrazovanje i to je direkno vezano za vladavinu prava... Tu se unose vrednosti", rekao je Vejvoda i dodao da je sloboda medija od suštinskog značaja.

Ambasador Bugarske: U Srbiji potrebno više pozitivnih informacija iz EU

Govoreći na konferenciji, ambasador Bugarske u Beogradu Radko Vlajkov je rekao da EU smatra da je Balkan važan deo evropske porodice.

"Moto predsedavanja (Bugarske EU) je da smo ujedinjeni snažniji. Evropska unija treba da bude ujedinjena. EU i njene institucije treba da budu ujedinije da bi se sprovela naša agenda proširenja na Zapadni Balkan", rekao je Vlajkov na konferenciji u beogradskom Hotelu "Zira".

Ambasador Bugarske je rekao da EU ne želi da se "unose problemi" u Uniju i dodao da je ideja proširenja da se prepoznaju nove vrednosti i da se uspostave dobrosusedski odnosi.

"Srbija treba da ostavi probleme u prošlosti i da se okrene budućnosti, i mi smo spremni da pomognemo u tome", rekao je Vlajkov.

Ambasador Bugarske je rekao da je društvu u Srbiji potrebno više pozitivnih informacija iz EU i da je potrebno građane uveriti da se reforme ne sprovode zbog Brisela, već zbog srpskog naroda.

"Vidljiv je napredak zemalja regiona u proteklih nekoliko godna u poređenju sa 2013. godinom, kada je stav Evropske komisije bio da neće biti proširenja za vreme tog mandata. Napori treba da se intenzivno nastave. Važno je iskoristiti ovu političku atmosferu", rekao je Vlajkov u panel-raspravi "Implementacija Strategije: očekivani izazov i prilike".

Na pitanje koju je "lekciju" Bugarska naučila na putu ka EU, Vlajkov je rekao da su građansko društvo i nevladine organizacije imale važnu ulogu da objasne ljudima zašto je članstvo u Uniji važno, i dodao da je u Bugarskoj postojao politički konsenzus o tome da je potrebno da ta zemlja što pre postane članica EU.

(Beta)