петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > ЛСВ тражи „лекс специјалис” за Војводину
Хроника

ЛСВ тражи „лекс специјалис” за Војводину

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 04. фебруар 2009.

Ако би закон о преношењу надлежности добио статус специјалног, закони које би убудуће доносила Скупштина Србије не би могли да мењају одредбе статута покрајине

Политички савет Лиге социјалдемократа Војводине затражио је јуче да закон о преношењу надлежности Војводини, који Скупштина Србије треба да усвоји заједно са покрајинским статутом, добије статус специјалног закона. Овакав захтев упућен је, објашњавају у тој странци, како се не би догодило да се будућим републичким законима мењају одредбе Статута АП Војводине.

Портпарол ЛСВ-а Александра Јерков наводи да „због једне несрећне формулације у Уставу Србије по којој надлежности Војводине морају бити у складу са Уставом и законима, постоји опасност да сваки наредни закон који донесе Скупштина Србије дерогира закон о надлежностима, а тиме и сам статут Војводине”. Уколико би, међутим, овај закон био специјалан, другим законима не би могло да се задире у оно што је њиме регулисано.

Захтев ЛСВ-а стигао је два дана после изјаве председника Србије и Демократске странке Бориса Тадића да Војводина, усвајањем статута и закона о надлежностима, неће добити законодавну и судску власт, али да ће бити поштовано то што по Уставу има право на извршну власт.

Питање овлашћења покрајине, када је реч о судској и, нарочито законодавној власти, најчешћи је предмет спорења међу политичким странкама од самог почетка израде статута. Док су се представници Лиге социјалдемократа Војводине, Савеза војвођанских Мађара и Либерално-демократске партије од почетка залагали за широку аутономију покрајине која подразумева и извршну, судску и законодавну власт, представници војвођанске опозиције (ДСС, СРС) непрекидно су указивали да би покрајина са законодавном и судском влашћу добила елементе државности. По њима, Војводини је законодавна надлежност дата одредбом да покрајинска скупштина може да доноси одлуке са снагом закона на својој територији. Милорад Мирчић, шеф посланичке групе Српске радикалне странке у Скупштини Војводине, истиче да баш због тога и Тадићева тврдња да Војводина неће имати законодавну и судску власт, нема упориште у тексту њеног статута. „Овим статутом не може се говорити о самосталној судској власти у покрајини, али ако се сада Војводини допусти законодавна власт, онда ће једног дана тражити и самосталну судску власт”, каже Мирчић.

Оцене сличне Мирчићевој износе и представници ДСС-а који тврде да је статут, између осталог, и због овог решења противуставан, а Српска напредна странка најавила је да ће тражити да се о том акту изјасни Уставни суд.

У ЛДП-у, међутим, најављују да у републичком парламенту неће подржати статут и пратећи закон управо зато што Војводини не обезбеђује законодавну, извршну и судску власт.

Да ће Војводина статутом добити само извршну власт сматрају и у ЛСВ-у и у СВМ-у, где наводе да су у току израде статута одустали од својих првобитних захтева, јер излазе из оквира Устава Србије. Александра Јерков каже да Устав Србије Војводини не даје могућност да има ни законодавну ни судску власт. „То и јесте наша основна замерка на статут да Војводини даје онолику аутономију колико то дозвољава Устав, што је према нашем мишљењу недовољно. То да ће Војводина имати судску власт тврде они који желе да говорећи о сепаратизму и отцепљењу Војводине прикрију стварне проблеме грађана покрајине. То што ће Војводина, према новом статуту, имати право да предлаже судије на својој територији, а то има сваки европски регион. Многи европски региони имају и више од тога.”

Балинт Пастор (СВМ), шеф посланичке групе мањина у Скупштини Србије, објашњава, такође, да покрајина нема ни судску ни законодавну власт. По његовом мишљењу, оно што регулише спорна одредба не може да се подведе под законодавну власт јер је на другом месту у статуту изричито наведено да покрајина има нормативну, а не законодавну надлежност. Осим тога, јасно пише и да све одлуке које доноси војвођански парламент морају бити у складу са законима које усваја републичка скупштина.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер