Лондонски Тајмс: Тони Блер са Ангелом Меркел разговарао о подели КиМ, ускоро ће заговарати поделу и на састанку са званичницима Савета за националну безбедност САД

 Бивши британски премијер Тони Блер разговарао је са немачком канцеларком Ангелом Меркел, коју је позвао да преиспита своје противљење подели Косова и Метохије, а у Вашингтону ће ускоро заговарати поделу на састанку са званичницима Савета за националну безбедност САД, пише лондонски лист Тајмс (The Times).

„Иако је Блеров Институт за глобалне промене негирао да бивши премијер лобира за договор о подели (Косова и Метохије) у име председника Србије (Александра Вучића), инсајдери упућени у преговоре су више пута тврдили да се Блер већ састао са Ангелом Меркел, коју је позвао да преиспита противљење плану о подели, а да ће ускоро у Вашингтону заговарати поделу на састанку са представницима Савета за националну безбедност САД“, пише „Тајмс“, а наводи Народна странка.

Лист у тексту „Етничка подела која би могла да врати рат на Балкан“ наводи да тај план о подели Косова и Метохије има мало присталица на Косову, како међу Србима тако и међу Албанцима.

Наводи се да је чак и северно од реке Ибар, где 40.000 Срба живи у четири општине које би могле да буду предмет „размене територије“, српска заједница подељена и уплашена за своју будућност.

Највећи противник поделе (на северу Косова и Метохије) Оливер Ивановић убијен је почетком године, што је утишало противљење Срба Вучићу, пише у тексту.

„’То је веома опасна идеја – прецртавање граница на Балкану’, каже Вук Јеремић, бивши министар спољних послова Србије и садашњи председник Народне странке, водеће српске опозиционе странке. ’Нико не може да ме убеди да, ако границе буду прецртане по етничким линијама, неће и на другим местима на Балкану бити истих захтева’“, наводи се у тексту.

Тајмс оценује да су очита летаргија ЕУ и Вашингтона према изгледима да се и званично одобри етничко чишћење и напуштање политичких вредности за које се некада мислило да су неповредиве узбуркали духове рата и цитира бившег министра спољних послова, сада лидера опозиционе Народне странке Вука Јеремића да је "поновоно исцртавање граница на Балкану веома опасна идеја" која би се могла одразити на друге делове региона.

Јеремић је први, почетком октобра у једном интервју, објавио информацију да Тони Блер у име председника Србије "иза кулиса преговара са најважнијим међународним завничницима" о подели Косова, али су и председник Србије Александар Вучић и Блеров Институт за глобалну промену негирали те наводе.

Вучић је током боравка у Москви навео да никакав новац није дат да било ко уместо њега води разговоре о косовском проблему.

„Он (Блер) не преговара ни о чему, ја преговарам, и то је одлука оба дела извршне власти и Владе (Србије) и моја, да то прихватим као терет и обавезу. Моје име није ни Тони, нити било како, већ Александар,“ рекао је Вучић.

Институт за глобалну промену је на питање Коссева одговорио наводима да Блер не наступа у име српског председника и српске владе и да нема никакве везе с питањем Косова.

Тајмс наводи да осим што постоји могућност да ће изазвати ланчану реакцију насиља, идеја о подели има многе очигледне недостатке. Кроз Прешевску долину где живи око 60.000 Албанаца пролази и главни стратешки путни правац Србије ка југу, Коридор 10, док би територија која се предлаже за размену на Косову оставила највећи део преосталих Срба , око 70.000 људи и најважнија цркве и манастире СПЦ јужно од Ибра и искључене из договора.

Питање разграничења с Косовом у последње време председник Вучић помиње у контексту решавања косовског проблема, док косовски председник Хашим Тачи истовремено говори о корекцији граница, што је наишло на жестоке критике, па и протесте његових политичких противника.

(Данас, Бета, Инсајдер)

Видети још: Вучић: Блеру није дат новац да води преговоре о Косову уместо мене; Понош је шпијун

Вук Јеремић: О „разграничењу“ у име Србије преговара Тони Блер за 150.000 долара месечно - део плана столица Косову у УН; Брнабић у свом говору у УН није поменула ни Резолуцију 1244, ни формирање БСК, ни српско културно наслеђе на КиМ