среда, 17. јул 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Љубодраг Стојадиновић: "Револуција" Јове Бакића
Хроника

Љубодраг Стојадиновић: "Револуција" Јове Бакића

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 16. јун 2019.

 Јавни ставови социолога Јове Бакића постају све атрактивнији. Човек се више и не труди да свој отпор према стању ствари у Србији смести у оквире спасоносне теорије, која свакако даје широко езоповско поље за тумачење смртоносне болести овог друштва. Ама јок! Јово каже да морамо бити спремни да се тучемо са њима.

Ови неће отићи добровољно, чак ни после изборног пораза. Развили су насилне механизме који ће их, уз понизну кроткост малограђанства, још дуго држати на власти. Државу је илегално заузела мафијашка клика, а друштво је у неповратној метастази. Познато је да мафија никада, нигде и ништа не уступа добровољно. Следи нам револуција, као последњи и једини излаз. Револуционарни судови свакако.

Ово нису цитати, него слободно наведене Јовине идеје. Нека не замери ако нисам сасвим прецизно потрефио ток његове мисли. Али, суштина је ту.

Око домицилне револуције и специјалних судова било је јавних полемика и категоричних неслагања. Револуције за које знамо познате су по свом рушењу „свега што јесте“, општем разарању система који је сазрео за девастацију и много људских жртава. Могуће је да су оне већ дуго део архивиране историје.

Француску буржоаску револуцију обележила је гиљотина. Прво се котрљала глава Луја XVI, а ускоро су под истом справом посечени револуционари Дантон и Робеспјер. Мање важне главе давно су заборављене, али је тај историјски лом и стварање француске републике један од најважнијих догађаја у историји запада.

Октобарска револуција, изведена на рушевинама слабашне царевине, настала је као пројекција заводљиве егалитаристичке, комунистичке утопије. У свом климаксу то је била окрутна тиранија, врста револуције која је појела своју децу у суровим лагерима и кроз механизме убилачког оксиморона, диктатуре пролетаријата.

Тито је имао, или му је приписана занимљива, углавном нејасна дефиниција тог феномена који тече: „Револуција је нешто друго од обичног, мирног живота.“

То ће рећи да је револуција у својој бити негација мира, спокоја и обичних ствари, али је и нешто друго од свега тога. Шта је то друго, видели смо тек кад је илиузија окончана у најгорем облику шовинистичке контрареволуције.

Многи су покољи у модерном свету проглашавани револуцијама. Теорије скепсе казују да револуција више није могућа (ако је икада и била) као стваралачка пројекција, него само као параван за хаотично насиље после кога не настаје ништа ново. Увек се, наиме, креће из почетка, тако да је филозофија револуције неизбежно заснована на апологији силе, која се налази у безизлазној мисији и изнова разрешава бесконачним насиљем.

Каква би, онда, била револуција Јове Бакића? Овде нема револуционарног заноса, али ни револуционара. Нема ничега што би указивало на покрет, који иначе није могућ без романтичних, немилосрдних авантуриста: Иљича, Кобе, Троцког, Буђонија, Фидела, Геваре, Броза, Леке, Голубића, Крцуна… Има само Ђиласа, али то није тај. Бошко јесте бунтовник, али он би одмах био оптужен за неопростива десна скретања.

Нема овде радника ни сељака. Кулаци су пропали. Уништена је чак и поштена интелигенција. Јово Бакић на челу револуције, на пример, харизматични професор који можда зна како се то ради!? Сасвим могуће и прихватљиво решење. Јово јесте одлучан, али није насилан.

Уосталом, објаснио је да његова идеја ни у ком случају не подразумева трагичне сукобе и неподношљива разарања. Он каже да је преврат који замишља коренита, суштинска промена друштвене стварности у којој једва постојимо. То је, а не хаотични обрачун бит револуције, која би, као и свака друга, била потпуно оригинална. Могуће је да такву врсту ненасилног обрта нико не би ни приметио.

Дакле, не би личила ни на једну другу и ни на шта познато. Била би покренута једино против оних који не разумеју њено значење и са онима који не верују у добар исход. Утопија, чак и без литерарне динамике.

Наравно да и поред свега имам разумевања, чак и симпатије за Јовине идеје, будући да су све друге пропале. Или се бар нису показале делотворним. Нисам баш у младим годинама, али се слажем да је туча (са њима) добра замисао. И то би морало да буде сасвим довољно.

Очито је да Јово није мислио на револуцију у пуном смислу те речи, већ на неки њен сурогат, усклађен са нашим снагама и мотивима, а и са кукавичлуком разбојника које ваља најурити из свих државних и општинских зграда, из телевизијских студија и видокруга честитог света. А њиховог дона са консилијерима и осталом свитом увезане довести пред независне судије. (Јово мисли да би преки судови били бољи, али ’ајде.)

Револуција је сувишна почаст за њих, такви су ње недостојни. Предложићу Јови Бакићу кад се нађемо на зборном месту (ако ме регрутује) да тај подухват буде изведен као еколошка, хигијенска мера, неизбежна и одлучна грађанска побуна против зараженог смећа и епидемије социјалне лепре. Колективна акција уклањања ђубрета, уз заштитне маске, виле, ашове, живи креч и пригодне мочуге

Ко ће их у шта уваљати, његова је ствар. Каква год да је супстанца на моткама, не може бити гаднија од оних на које се тољаге подижу.

(Пешчаник)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се фудбалска репрезентација Србије квалификовати на ЕУРО 2020?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер