четвртак, 20. јануар 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Љубодраг Стојадиновић: Ова власт је непријатељ Србије! Ради се о насиљу над друштвом које мора да стане. Ни један режим не може да преживи побуну грађана
Хроника

Љубодраг Стојадиновић: Ова власт је непријатељ Србије! Ради се о насиљу над друштвом које мора да стане. Ни један режим не може да преживи побуну грађана

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 09. децембар 2021.

 У последњој емисији „Црно-бели свет са Ђорђем Вукадиновићем“, гостовао је војник, новинар, социолог и књижевник пуковник Љубодраг Стојадиновић. Магистар социологије масовних комуникација, аутор 14 књига, и бивши портпарол ЈНА, избачен је из војне службе због, како каже, „деликта мишљења“. То му није први пут. Претходно је био избачен из нишке гиманзије, а годинама касније и из „Политике“, медија кроз који је и постао шире познат домаћој јавности. 

„Павковић је био у суштини способан војник, али се превише зближио са брачним паром Милошевић. Младић је говорио – Ја кад ти нешто кажем, то је као да ти је рекао Господ Бог“

Писац је за 25 година ношења униформе, поред осталог, блиско сарађивао са генералима Момчилом Перишићем, Ратком Младићем, као и својим другом из класе на академији Небојшом Павковићем, којег је сматрао и личним пријатељем.

„Павковић је у суштини способан човек. Он би могао да буде начелник генералштаба у нормалној конкуренцији, дакле, без било каквог зближавања са политичким естаблишментом. Он се међутим врло присно дружио са брачним паром Милошевић. (…) Они су сматрали да су нашли себи команданта који ако се ратује против целог света, може успешно да води тај рат“, рекао је Стојадиновић. На Вукадиновићево питање да ли сматра да је Павковић након 5. октобра „издао Милошевића“ својим одбијањем да уз помоћ војске полуша да одржи режим, Стојадиновић је одговорио одречно, јер је и њему било јасно да би последице тога биле катастрофалне.

За Младића, са којим је, како каже, био у добрим односима, али га није сматрао личним пријатељем, Стојадиновић јкаже да је он „у једном тренутку постао човек који је сматрао да има моћ којом није располагао и да може да уради све што пожели. (…) Говорио је: ’Ја кад ти нешто кажем, то је као да ти је рекао Господ Бог.’, (…) То може на први поглед деловати као унапређење себе у некога ко је натчовек, а он је с друге стране на тај начин уносио у тај несрећнрат и једну фолклорну ноту која је за циљ имала релаксирање тих бораца. Иако та војска никад није била регуларна војска, то је била ипак више скупина хајдука.“ Стојадиновић сматра да је то постала кад је нестало стеге ЈНА, а да је Младић у више покушаја опструисао покушаје склапања мира, као и да је одговоран за стрељања заробљеника.

Ни један режим не може да преживи побуну грађана. Ово што се сада дешава, то није страначка ствар. Грађански отпор је несавладив за било какву диктатуру

Вукадиновић је констатовао у једном тренутку да је у свом писању гост значајно заоштрио реторику у протеклом периоду. Премда је увек критиковао власт, временом Стојадиновићев стил постаје све радикалнији и бруталнији. Упитан за разлоге, Стојадиновић каже: „Ја се као грађанин ове земље осећам угроженим и немам ништа мање права да будем бруталан од председника ове државе. Ако он нас презире, ако мрзи људе, ако се он обраћа на тај начин нама, као да смо лишени сопствене интелигенције, ако смо као држава у опасности да постанемо складиште отрова, ако за појаву Дијане Хркаловић и проблеме које има са својим одметнутим, или неодметнутим људима у МУП-у оптужује нас, или људе из опозиције… (…) Моји пријатељи и читаоци се јављају и кажу да је то можда помало „дарк“, да је црно. Али ја мислим да немам права да пишем светлије од онога што је стварност.

„Осећа се зло на издисају, уз крике и одвратни задах телесине која се брани и напада испуштањем отрова. Видели смо и гледамо језиве призоре агоније, убијену природу са лобањом ископаном из будућности.“, цитирао је домаћин део из последње колумне свога госта.

„То није моја бруталност“, одговара Стојадиновић. „То је мој однос према бруталности. Овде се ради о једном криминалном систему, коруптивном систему, систему где има много злочина. (…) Ради се о гомили интересних група које су организоване као мафија. Мора се знати да мафија никад и нигде није добровољно предала своје изворе прихода. Овде је извор прихода држава. Они то никад неће предати добровољно, чак и да изгубе изборе, и у томе је опасност по државу. (…) Овде се ради о насиљу над друштвом које мора да нестане. Зато моја формулација јесте брутална, али она није брутална сама по себи, она је опис бруталности.

Објашњавајући због чега сматра да је режим „на издисају“, Стојадиновић је рекао да ни један режим не може да преживи побуну грађана. „Ово што се сада дешава, то није страначка ствар.Грађански отпор је несавладив за било какву диктатуру. Не постоји та полиција или војска која може изаћи на крај са енергијом грађана који имају права на легитимну побуну против стања ствари… То стоји у декларацији о људским правима.

Док се овде ради о једној надмености и потцењивању грађана, презиру према грађанима, па чак и презиру према својим сарадницима, дотле је он кад оде код моћних, сервилан, податан, пристаје скоро на све

На питање домаћина да ли ће се у наредном периоду побуна „издувати“ и констатацију да је до пре пар недеља изгледало да у грађанима нема енергије за побуну, гост је рекао да не верује у такав исход. „Тешко да се то може издувати, јер следе кораци власти који ће и даље изазивати отпор. Изазиваће сазнање чак и код чланова странке да ово овако не може да опстане као систем…“ У поменуте потезе је убројао Законе о експропријацији и референдуму и бруталну предизборну кампању која надолази.

„Било је много њих који су наводно требали да му послуже да он од богатих Арапа као добије неке инвестиције. А, у ствари, он је финансирао њих. Ми дајемо паре за њихове инвестиције“

Упитан за мишљење о спољној политици режима, гост је одговорио: „Из унутрашње политике произилази спољна. Ако је унутрашња политика катастрофална, и спољна је катастрофална. Док се овде ради о једној надмености и потцењивању грађана, презиру према грађанима, па чак и презиру према својим сарадницима, дотле је он кад оде код моћних, сервилан, податан, пристаје скоро на све… Да би кад се врати, као да ми не видимо шта се тамо догађа, говорио како: ’ја њему кажем – слушај ти Доналде, слушај Ангела да ти ја кажем…’ Та врста самољубље иде дотле да он мисли да ће таквим ловачким причама успостави доминацију над мишљењем.“

Београд на води је велики губитак што се тиче нас, једину добит имају они који су, наводно, били инвеститори. Ми смо дали паре за њихове инвестиције, као и за Ер Србију, рецимо

На питање одакле су се наједном појавиле арапске инвестиције, када је Србија политички и економски традиционално увек била разапета између Русије и Европске Уније, Стојадиновић је онстатовао да се од Вучићевог доласка на власт на сцени појавила најпре Кина, а потом и УАЕ.

„Арапи су били пре… Био је Бин Зајед, сећате се њега? Било је много њих који су наводно требали да му послуже за то да он од богатих Арапа, као, добије неке инвестиције, а у ствари, он је финансирао њих. То је тај Београд на води и још неки други пројекти… Београд на води је велики губитак што се тиче нас, једину добит имају они који су, наводно, били инвеститори. Ми смо дали паре за њихове инвестиције, као и за Ер Србију, рецимо. (…) Треба изаћи увече и рећи: ’Ми смо довели тога, тога и тога… и они су инвестирали – толико.’ (…) Овде се ради о пропагандном трику. Али мора да постоји ту нека коруптивна шема, која омогућава и онима који су, наводно, инвеститори, као и онима који их дозивају, да имају своје неке користи.“

Када најбољи бирају себи руководиоца, они бирају најбољег међу собом. Када бирају најгори, они изаберу најгорег

„Када најбољи бирају себи руководиоца, они бирају најбољег међу собом. Када бирају најгори, они изаберу најгорег.“

„По Вашем мишљењу, како је Вучић лично, не СН, него како је баш Вучић баш испливао од свих потенцијалних кандидата? И како је он стекао ту врсту моћи? Да ли има неки квалитет који други немају,а који ми можда не видимо, неку врлину или ману која му је то омогућила?“, питао је домаћин Стојадиновића, за крај.

„Када најбољи бирају себи руководиоца, они бирају најбољег међу собом. Када бирају најгори, они изаберу најгорег. Мислим да је то био критеријум и мислим да избор није могао да буде гори. То је подручје социопатологије. Ми имамо много материјала за социопатолошка истраживања у овој држави, пре свега у гарнитури на власти која је егземпларни примерак девијација у друштву и која је довела до тога да ми постанемо социјално мртво друштво“, закључио је Стојадиновић.

(НСПМ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће на референдуму 16. јануара бити усвојене измене Устава?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер