Љубодраг Савић: Стране компаније пуцају празном пушком када тврде да би „могле да се повуку из Србије из политичких разлога“

Тврдње да би стране компаније могле да се повуку из Србије из политичких разлога, међу којима је и став државних званичника према Русији, пуцањ је из празне пушке, рекао је данас професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић.

Он је рекао да су то приватне компаније које доносе одлуке на основу својих интереса, а не на основу тога шта неки политичари заговарају.

„Стране фирме пуцају празном пушком када прете да ће се одселити из Србије. Зар би се немачка фирма вратила тамо да плаћа гас, не 270 долара за 1.000 кубних метара, него 2.000 долара, струју неколико пута скупље или радника, уместо минимално 300-400 евра, најмање 1.500 евра“, пита Савић.

Истакао је да верује да менаџери страних фирми и не размишљају о одласку јер "где има боље", осим ако Србија уведе санкције Русији, па гас поскупи или значајно порасте цена струје.

Додао је да немачки канцелар Олаф Шолц не би надоместио губитак немачкој компанији која би затворила фабрику у Србији.

На питање да ли је направљена грешка што што су стране фирме далеко више субенционисане уместо домаћих, које се не би иселиле и у овим тешким политичким условима због рата у Украјини, Савић је рекао да влада погрешно уверење да су домаће фирме у неравноправном положају у односу на стране када је реч о критеријумима доделе те финансијске подршке.

По Закону о улагањима из 2014. године статус иностраних и домаћих фирми је, према његовим речима, изједначен у погледу доделе субвенција. Међутим, мултинационалне компаније које су дошле у Србију имале су већ спремну технологију, припремљен производни бренд, сигурно тржиште, лакше долазле до финансијских средстава, па су због тога и лакше добијале субвенције, али и функционишу тако што не производе за магацине, већ када имају наруџбину делова за одређени производ одмах га истоварују на производну траку.

То, како је рекао, значи да, на пример када Фијат има купца, запослени раде, не седам-осам сати, већ 10-12 и више и због тога нису адекватно плаћени, а уз то већина није у сталном радном односу.

Савић је рекао да је грешка направљена после 2.000 године када је масовном приватизацијом или "наводним" реструктурирањем уништена домаћа индустрија и данас нема великих фирми које би имале спреман производ, обезбеђене финансије и сигурно тржиште и као такве не могу да конкуришу страним компанијама, па чак ни као подизвођачи.

"Не долазе стране фирме у Србију да би њој било боље, већ због тога што оне имају користи, а задатак државе је да у склапању уговора испреговара што боље услове", рекао је Савић.

Координатор Мреже за пословну подршку Драгољуб Рајић оценио је да ће се стране фирме ипак понашати у складу са директивом из централе која ће зависити и од политичке одлуке.

"Неке иностране фирме су већ слале упите својим испоставама у Србији да би сазнале какви су услови пословања и каква је политичка стабилност. Јефтине радне снаге има и у другим земљама које су чланице НАТО пакта, а и у онима које нису, па то неће бити пресудан фактор за останак у Србији", оценио је Рајић.

Додао је да је "заблуда да у Србији има стручне и јефтине радне снаге, а иако је има на измаку је због смањеног наталитета и одлива у иностранство, а трошак за радну снагу је, у неколико последњих година значајно повећан, чак удвостручен".

Још једна отежавајућа околност за Србију је то што су, по оцени Рајића, скоро све иностране компаније на тај начин засновале производњу да за неколико месеци могу да све спакују у камионе и оду.

"Власт је погрешила што није направила другачији порески систем који би имао далеко пресуднији утицај на одлуку компаније да ли отићи или остати. У Србији постоји мањи порез на додату вредност, на пример, него у Мађарској, где је 27 одсто и где је та стопа за седам одсто виша, али у нашој земљи има много парафискалних намета, укинуто је ослобађање од пореза на добит која се инвестира и авансно се наплаћује порез на добит, без обзира како фима послује и да ли ће је имати", рекао је Рајић.

Додао је да порески систем треба да буде у сагласности са снагом фирме, уместо што личи на уравниловку и што Србији не обезбеђује конкурентну предност.

(Бета)