петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Либерасион: Белгијска криза- добри и лоши момци и балканизација
Хроника

Либерасион: Белгијска криза- добри и лоши момци и балканизација

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 14. фебруар 2011.

Брисел - Белгијска политичка криза прелила се помало у европске воде пошто се водећа фламанска странка Н-ВА жестоко наљутила на писање француског листа „Либерасион” да је та национално снажно опредељена странка главни кривац за то што белгијски политичари већ скоро десет месеци не могу да се нагоде око састава нове владе.

Посебно је замерено да, по тврдњи француског листа, Н-ВА „жели распад Белгије на југословенски начин”.

Шеф водеће странке у Фландрији Н-ВА Барт де Вевер и председник федералне области Фландрије Крис Петерс одлучили су да више не дају изјаве ни интервјуе бриселском дописнику „Либерасиона”.

Вођство и присталице Н-ВА јако је наљутила тврдња „Либерасиона” да би националистичко понашање и потези фламанских власти и странака, „да се то догађа у Србији, већ били означени на прави начин и довели до тога да би та земља (да је већ чланица ЕУ) била избачена из Уније”.

Портпарол Н-ВА Јерун Овермер је писмом обавестио дописника „Либерасиона” Жана Катрмера, познатог по оштрим коментарима и расправама и кад су у питању збивања у ЕУ, да више никаквог контакта неће бити између челника те странке с њим јер тражи да се Белгија избаци из Уније.

И зато што је, како је закључено, Катрмер јако пристрасан да холандскоговорећим Фламанцима приписује, што је и написао, да су у Белгији „лоши момци”, док су „жтве” францускоговорећи Валонци.

А да Катрмер, поврх свега, језичке институционалне поделе и захтеве Фламанаца да се и у мешовитим општинама око Брисела мора званично употребљавати искључиво холандски језик тумачи као покушај „коришћења неких језичких сукоба у фламанским општинама у предграђу Брисела за поређење са збивањима у бившој Југославији”.

Н-ВА замера дописнику париског дневника и што је неким политичким секторима у Фландрији приписао „аутизам”, а фламанском листу лево од центра „Морген” изјавио да фламански политичари „сеју омразу између две заједнице које се никад нису мрзеле и гура их ка етничко-језичком рату који подсећа на Балкан”.

Новинар „Либерасиона” узвраћа да је одбијање изјава његовом листу (исто као већ раније још неким листовима) супротно основним демократским правилима и личи на праксу у диктатурама, а каже и да остаје при изјави „Моргену” да „сви облици национализма не само што газе правну државу, већ су опречни и са европским вредностима”.

Портпарол Н-ВА наглашава да се једино може тврдити да „нису здрави само неки облици екстремног национализма”, али „не и да сви национализми газе правну државу” кад само траже већу аутономију, док дописник „Либерасиона” упозорава да „балканизација неке земље може истински имати последице”.

Француски новинар додаје да сви Фламанци не мисле као Н-ВА и поставља питање „шта би било ако би се француско говорећи житељи (Валонци) понашали исто као (вођа Н-ВА) Барт де Вевер који за њих каже да су народ лењиваца који живе захваљујући приливу фламанског новца”.

У међувремену је белгијски краљ Алберт Други именовао још једног посредника, врло цењеног министра финансија, Валонца Дидијеа Рендерса, у настојању да се постигне нагодба фламанских и валонских странака о формирању федералне владе.

Махом млади Фламанци и Валонци су недавно у Бриселу одржали заједничке демонстрације, захтевајући од завађених политичара да престану трвења и коначно саставе коалициони кабинет.

Европи познати изврсни белгијшки глумац Беноа Пулворд и група уметника и интелектуалаца, његових истомишљеника, затражили су од својих мушких суграђана да се не брију све док политичари не саставе владу, али засад на улицама Брисела није уочена масовнија појава брадатих житеља.

Можда ће преокрет у целокупној политичкој, па и националној кризи донети позив белгијске социјалистичке сенаторке Марлен Темерман, иначе гинеколога, да жене у Белгији ступе у „штрајк састављених ногу” и своје мужеве и партнере, нарочито политичаре, лише уживања у кревету све док не буде изабран нови федерални кабинет.

Овај „секс-штрајк” је, каже сенаторка Темерман, „наравно шашава акција, али морамо све покушати”.

Докторка-сенаторка наводи и да је слична ситуација била својевремено у Кенији, где су жене после дуготрајне политичке кризе кренуле у акцију „No sex, no governement“

И - после месец дана Кенија је добила нову владу.
(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер