петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Левица Немачке: Који су услови Немачке за Србију?
Хроника

Левица Немачке: Који су услови Немачке за Србију?

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 04. мај 2016.

Како Берлин гледа на односе Србије и НАТО? Да ли је признање Косова услов за приступање ЕУ? Немачка Левица поставила је Савезној влади 31 питање о Србији...

Севим Дагделен и још неколико савезних посланика немачке Левице доставили су обиман упит савезној Влади о односима Србије с Косовом, споразуму с НАТО, те како ће се то одразити на европски пут Србије.

Одговори на 31 питање, у које Дојче веле ексклузивно има увид, откривају ставове званичног Берлина о геополитичком позиционирању Србије.

У одговорима између осталог пише да се однос немачке Владе према питању односа Београда и Приштине темељи на преговарачком оквиру који је Србија потписала у јануару 2014, а који захтева да до краја приступних преговара с ЕУ дође до “обухватне нормализације односа Србије и Косова у форми правно обавезујућег документа“. Додаје се да преговарачки оквир не захтева “признање Косова од стране Србије“.

С друге стране, посланица Севим Дагделен ставове Брисела и Берлина види као “фактичко приморавање“ Србије да призна Косово уколико жели да приступи ЕУ. У питању је начин да се дестабилизује Балкан, сматра Дагделенова у изјави за Дојче веле. Левица је иначе једина немачка парламентарна странка чији се политичари противе независности Косова и ширењу НАТО.

Левицу је најпре занимало на који начин на позицију Србије утиче Индивидуални партнерски акциони план (ИПАП) који је Београд пре годину дана закључио са НАТО. Према тумачењу немачке владе, ИПАП не говори ништа о евентуалном будућем чланству неке земље у НАТО, нити се коси с прокламованом војном неутралношћу Србије. “Србија као циљ у ИПАП-у дефинише намеру да, у складу са националним интересима, интензивира сарадњу са НАТО и другим земљама Партнерства за мир. Осим тога, постоји више земаља које су привржене неутралности од савеза, али истовремено одржавају партнерске односе са НАТО, на пример Швајцарска, Аустрија, Финска или Република Молдавија“, пише у одговору који је у име Владе стигао Левици из Министарства спољних послова.

Додаје се да коалициони споразум демохришћана (ЦДУ/ЦСУ) и социјалдемократа (СПД) који тренутно владају у Немачкој, предвиђа “активно“ подстицање држава Западног Балкана на чланство у Европској унији и НАТО, али да је “политичка воља Србије“ одлучујућа за “интензитет и даље облике односа са НАТО“. Берлину је познато да је српски парламент у децембру 2007. изгласао да је за промену војне неутралности потребан референдум.

“Константни покушаји да се српска неутралност смекша све јачим везивањем уз евро-атлантске структуре ствара нову несигурност на Балкану“, тумачи са своје стране Севим Дагделен, која је у свом посланичком клубу задужена за спољну политику и чланица је Одбора Буденстага за спољне послове. Она сматра да се приближавањем НАТО Србија приморава на супротстављање Русији, али и сопственом становништву које, каже, “већински одбацује чланство у западном војном пакту“. Дагделенова за Дојче веле још додаје да безбедности у Европи може бити само “са Русијом, а не против ње“.

У неколико питања су опозициони посланици покушали да сазнају шта све немачка влада зна о војним вежбама на којима српска армија учествује заједно с руском, односно са западним војскама. Одговори нису спектакуларни, већ су више сажетак јавности добро познатих информација рецимо о српско-руском хуманитарном центру у Нишу, војној вежби Словенско братство и летачком тренингу српских и руских пилота авиона-ловаца и хеликоптера – обе вежбе биће одржане и ове године. Такође, наводи се да је Војска Србије учествовала са војницима пешадије на вежбама Saber Junction (100 војника), Combined Resolve IV (100 војника) и Allied Spirit II (30 војника) које је америчка војска са партнерима организовала на југоистоку Немачке. Међутим, савезна влада није знала или хтела да одговори на питање шта се тамо и са којим циљем тачно вежбало.

У одговору Владе Немачке наводи се да усмерење Србије ка ЕУ није у колизији са сарадњом Београда и Москве, па чак ни када је та сарадња војна.

“С друге стране, Србија се као приступни кандидат обавезала да, до уласка у Европску унију, све више усклађује своју спољну и безбедносну политику са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.“

Три питања су левичари посветили београдском Центру за евроатланстске студије (ЦЕАС), трусту мозгова који се јавно залаже за чланство Србије у НАТО. Једно од питања је о финансирању те организације из одељења НАТО за односе с јавношћу – према виђењу Левице, то одељење је у Украјини пружило знатну помоћ да подршка НАТО са 13 до 15 одсто нарасте на преко 50 процената кроз неколико година.

На то немачка Влада одговара да поменуто одељење НАТО већ неколико година спонзорише по један догађај у организацији ЦЕАС, те да тој организацији средства донирају и Европска комисија и разне фондације.

Левицу је занимало на који начин српска војска сарађује са Бундесвером и у одговору Владе је дат детаљан преглед курсева и обука које су инструктори Бундесвера држали појединим српским официрима, јединицама, медицинском особљу, рачуновођама… То се, стоји у одговору, дешава на основу споразума о сарадњи у сектору одбране из априла 2006. који је тада закључен с Државном заједницом Србије и Црне Горе.

“Тренутно, по српској жељи, трају консултације око замене тог споразума сличним међувладиним споразумом између Савезне Републике Немачке и Републике Србије“, пише званични Берлин.

Једно од питања посвећено је и нападу америчке авијације на положаје тзв. “Исламске државе“ у Либији (19. фебруар ове године) – то је напад у којем је, како се верује, страдало двоје српских дипломата који су раније отети. Међутим, Влада на питање Левице одговара да о томе нема никаквих посебних обавештајних или других сазнања, те да у Берлину није познато да ли су српски држављани страдали у том нападу.

(Б92)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер