Летонци одбили званичну употребу руског језика

МОСКВА - Први незванични резултати референдума о увођењу руског језика у службену употребу у Летонији показали су да је већина гласача, њих око 77,75 одсто гласало против, док је излазност била нешто мања од 70 одсто.

На гласање је у суботу изашло више од милион људи, а за увођење руског као другог званичног језика у Летонији гласало је око 220.000 гласача, тако да летонски остаје једини званични језик у овој балтичкој држави, некадашњем делу Совјетског Савеза.

За позитиван исход референдума било је потребно више од 770.000 гласова.

Парламентарна већина претходно је одбила захтев о увођењу руског језика у Летонији, у којој Руси чине око 40 одсто становништва, па је по прикупљању потписа грађана руског порекла покренута законска иницијатива за расписивање референдума.

Режим у Риги прогласио је евентуални успех референдума претњом по национални интерес и државност Летоније, а највиши државни званичници позвали су грађане да изађу на гласање и дају глас против.

Гласање на свих 950 бирачких места у Летонији и 85 у иностранству протекло је мирно, а гласачка места су затворена у поноћ по московском времену.

Москва је незадовољна јер око 320.000 Руса није добило право гласања на референдуму, а реч је о грађанима који су после распада Совјетског Савеза остали легално да живе у Летонији, али нису добили држављанство.

У њихове личне документе летонске власти ставиле су печате "алиен" или "ванземаљац", чиме им је аутоматски ускраћено право да гласају.

Руски амбасадор у Летонији Александар Вешњаков изразио је данас чуђење што су летонске власти одбиле да издају акредитације двојици посматрача из Русије, иако су они, како тврди амбасадор, испунили све потребне услове да буду регистровани.

Вешњаков је оценио крајње чудно и тешко објашњиво да демократска држава, која је чланица УН, ОЕБС-а и Савета Европе није одобрила присуство међународним посматрачима, као и да Русија очекује објашњење Министарства спољних послова Летоније.

(Танјуг)