Леон Малазогу: Кристофер Дел је утицајан али није „гувернер Косова“

Београд - Одлука Европског савета да Србији одложи и услови статус кандидата за чланство у ЕУ интензивираће наставак дијалога Београда и Приштине, јер ће се обе стране трудити да дају што више од себе и у у договарању и у примени, како би показале Бриселу да су зреле да буду део Уније.

Двомесечни рок није кратак, јер је заиста крајње време да се неке ствари нормализују, на шта грађани на обе стране чекају већ 12 година - каже за Данас приштински политички аналитичар Леон Малазогу, директор Пројекта за етничке односе (ПЕР) на Косову.

Ова тинк-тенк организација недавно је, заједно са београдским Центром за нову политику, представила први српско-албански рад о дијалогу Београда и Приштине под насловом „Процес усклађивања интереса“. Циљна група су, како напомиње Малазогу, грађани, власт, опозиција и јавно мњење, јер аутори пројекта желе да „лансирају нову парадигму да себични интерес једне и друге земље треба да буде сарадња са другом страном“.

Да ли то значи да овај пројекат полази са позиције „нове косовске реалности“ или, ипак, уважава и међународно право?

- У то нисмо улазили, јер ми не говоримо о статусном питању. Не говоримо о северу, него о Косову. Прихватамо то што Србија нема вољу да призна Косово, као и то да је Косово прогласило независност и да се неће тога одрећи. Ова два фактора су непроменљива и зато тражимо шта може да се уради у простору између те две позиције. Осим Куперовог списка тема на преговарачком столу, постоји још много питања о којима стране могу да се договоре, без одрицања од својих „црвених линија“. После тога би се, вероватно, лакше на крају договориле и о осетљивим и емотивним питањима, као што је статус.

Колико је реално да се договори из Брисела, као „аранжмани“ без потписа, спроведу, поготово после избора и промене власти у Београду и Приштини?

- То је питање за власт. За мене, дијалог ће бити историјски само ако се имплементира. На Косову, где је примена почела, избора неће бити до јесени 2013. Што се тиче Србије, не бих спекулисао.

Колико је јака и утицајна косовска опозиција?

- Коалициона влада Хашима Тачија има танку већину, једва више од 60 посланика, а за нека питање не може да мобилише потребан 61 глас. Опозиција има велики утицај. Влада Косова је под јаким притиском опозиције, која је због договора са Србијом оптужује за издају националних интереса и кршење Устава. Исто видим и у Београду, што се и очекивало.

Како коментаришете тврдње неких западних аналитичара да је амбасадор САД у Приштини Кристофер Дел у неку руку „гувернер Косова“?

- То је претерано. Амерички амбасадор има утицаја, можда више него у свим другим државама, али имамо и објективне разлоге за то. Називати га „гувернером“ је, ипак, преувеличавање.

Срби на КиМ нису регистровани ни у косовском, ни у српском попису, изузети су из визне либерализације за Србију, а одбијају косовска документа. Шта је решење?

- Није тачно да Срби јужно до Ибра нису били део пописа.

Сами тврде да су бојкотовали косовски попис.

- Неки су бојкотовали, али мислим да се већина регистровала, има документа и учествује у јавном животу, мада недовољно. Има пуно простора за побољшање нових општина са српском већином и у том правцу треба радити. Проблем је са севером Косова, где Приштина мора пуно да се ангажује, али без политичких циљева, на зближавању са грађанима и отварању канала за комуникацију, како се се смањио велики јаз који постоји.

(Данас)