Lazar Šestović: Srbija je rekorder po smanjenju nezaposlenosti u regionu

 BEOGRAD - Glavni ekonomista Svetske banke Lazar Šestović je ocenjujući ekonomsku situaciji u zemljama regiona izjavio da se sve one suočavaju sa određenim problemima koji automatski utiču na ekonomski rast i životni standard stanovništva.

"Kao posledica takvog stanja su troškovi zaduživanja su visoki, emigracije stanovništva, pogotovo visokoobrazovanih, veoma su izražene dok jenivo stranih investicija mali", kaže Šestović u intervjuu za najnoviji broj Magazina Biznis.

Šestović se slaže da je Srbija, na primer, rekorder po smanjenju nezaposlenosti u regionu, ali dodaje da je problem u tome što je više od polovine povećane zaposlenosti došlo iz sive ekonomije.

"Naime, ukoliko se gledaju proseci za 2015. i 2016. godinu, povećao se broj zaposlenih za 145.000. Ali, od toga je 75.000 povećana zaposlenost u sivoj zoni.To je i dalje jedan od najvećih problema Srbije što ne možemo da suzbijemo sivu ekonomiju. Inače, svi ovi podaci dolaze iz Ankete o radnoj snazi koju sprovodi Republički zavod za statistiku", naveo je.

Upitan zašto smanjenje nezaposlenosti nije praćeno rastom produktivnosti, Šestović ističe da najveći broj novozaposlenih je u sivoj zoni i to u niskoproduktivnim sektorima: poljoprivreda, građevina, usluge.

Svetska banka, prema njegovim rečima, i dalje stoji pri projekciji da Srbiju ove godine očekuje privredni rast od tri odsto, s tim što je sada očigledno da se povećavaju rizici od usporavanja rasta.

"Naime, početak godine je obeležilo izuzetno hladno vreme koje je usporilo investicije i koje je imalo i negativan uticaj na rad nekih većih javnih preduzeća. Takođe, investicije iz budžeta su se znatno smanjile. Ostvaren je međugodišnji pad veći od 30 odsto. Konačno, uvoz je počeo da raste (15 odsto u prvom kvartalu), usled rasta cene energenata i zbogoporavka potrošnje stanovništva", naveo je.

Najveće prepreke za rast u ovoj godini su eksterni faktori, uključujući i prirodne nepogode, kaže Šestović i najveći su rizici po ostvarenje projektovanog rasta.

Tu , prema njegovim rečima, spada i kretanje cene energenata, zatim kamatne stope na najznačajnijim svetskim tržištima, pa situacija u EU usled Bregzita...

Na pitanje kakvi izazovi mogu da dođu iz energetskog sektora, gde je u prvom kvartalu zabeležen drastičan pad proizvodnje, Šestović podseća da je pad iznosio oko 12 odsto u prvom kvartalu i to je, kaže, svakako jedan od problema koji nismo očekivali.

"Sva očekivanja su da EPS postane tokom vremena zamajac rasta Srbije, a ne faktor usporavanja, tako da na tome treba ozbiljno raditi. Naročito treba imati u vidu da, ukoliko želimo da idemo putem privlačenja stranih investicija i u reindustrijalizaciju, tražnja za strujom će značajno da raste na srednji rok. Za takav scenario je potreban jak i stabilan EPS", precizirao je.

Govoreći o izazovima za rast poljoprivrede, Šestović kaže da nažalost srpsku poljoprivredu karakteriše nizak nivo korišćenja tehničkih i tehnoloških mogućnosti koje se primenjuju u drugim zemljama, tako da ukupan proizvod ovog sektora dosta zavisi od vremenskih prilika.

"Tako smo u prethodnih 15 godina imali osam godina kada je padao proizvod ovog sektora, i sedam godina kada je rastao, što čini gotovo nemogućim pravljenje ozbiljnijih projekcija. Sa druge strane, ovaj sektor čini oko sedam odsto BDP-a te je njegov značaj veliki", rekao je.

A na pitanje kako da Srbija dostigne stope rasta od pet i više procenata, on ogovorida još postoji puno problema i nerešenih stvari koje opterećuju poslovanje u našoj zemlji.

Potrebno je, kaže, stalno i koordinirano raditi na njihovom rešavanju.

"Od pitanja zemljišta, imovine, poreskog sistema, kvaliteta infrastrukture... Još jedna veoma bitna stvar je da se obezbedi konzistentna primena zakona, jer to je jedna od stvari na koju najviše ukazuju investitori. Kroz takvo jedno uređenje pravnog i institucionalnog sistema i kroz njegovo usaglašavanje sa EU, Srbija bipostala mnogo bolja investiciona destinacija, čime bi se omogućio i brži rast", kaže Šestović.

Primetio je i da još postoji veoma veliko učešće države u realnom i u finansijskom sektoru i to uglavnom nema nikakvog opravdanja.

Često, ističe, ta preduzeća i banke koštaju veoma mnogo srpski budžet. "Hteo bih da ukažem na jedan veoma bitan pokazatelj - u top 10 najvećih preduzeća u Srbiji, šest su u potpunosti u vlasništvu države, a još jedno je u zajedničkom vlasništvu. Ništa bolja situacija nije i ako se pogleda 100 najvećih firmi u Srbiji. Polovinu od svih zaposlenih u 100 najvećih firmi, zapravo, zapošljavaju državna preduzeća. To je jasan signal da mora da se još više radi na njihovoj privatizaciji i racionalizaciji", jasan je Šestović.

Što se tiče krize u Agrokoru, napominje da je već spomenuo ekstremne faktore koji su dominantni izvor rizika.

"Tu svakako spada i situacija u 'Agrokoru'", naveo je Šestović u intervjuu za Magazin Biznis

(Tanjug)