четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ласло Јожа: Статут Војводине могућност за избалансирану персоналну аутономију
Хроника

Ласло Јожа: Статут Војводине могућност за избалансирану персоналну аутономију

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 01. јануар 2010.

Нови Сад – Нова година Војвођанима доноси пуну примену новог Статута покрајине.

Неке могућности Статута као што је отварање представништава у другим регионима Европе вероватно ће ипак сачекати 2011. годину. Примена Статута Војводине за националне заједнице, између осталог, значи право да национални савети могу самостално да одлучују у областима образовања, културе, употреби језика и информисања.

Представници националних заједница кажу да Статут представља позитивну сарадњу између мањинских заједница и већине. Али се слажу да овим актом практично успоставља правна форма заштите национални заједница.

Ласло Јожа из Националног савета мађарске националне мањине, сматра су права мањина у Србији сада чврсто правно загарантована.

“Права мањина су загарантова Уставом, а сада и Статутом и то су чврсте правне гаранције да се право мањина неће умањивати”, сматра он.

Поред Статута важан је и закон о националним саветима који ће допринети да мањине на читавој територији Србије добију права и могућности за оснивање културних, просветних и медијских институција.

“Ради се о законом утемељеним могућностима за остваривање једне избалансиране персоналне аутономије”, каже Ласло Јожа.

До сада је Хрватска национална заједница имала проблема око службене употребе хрватског језика али се надају да ће примена Статута допринети да се и сам однос према овој мањини промени, каже директор ”Хрватске ријечи“ Иван Каран.

“Ја верујем да ће то сада ићи по аутоматизму од употребе језика у локалним самоуправама и да ће се поштовати оно што је гарантовано законима, као што је то истицање заставе хрватске мањине у Србији”, очекује Каран.

У Секретаријату за информисање кажу да су Статутом добили надзор над спровођењем медијских закона и напомињу да је то важно јер циљ свега је да се сачувају како писани медији тако и електронски на језицима мањина.

(Б92)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер