Курир: Вијетнам и Јапан хоће да спрече експанзију Кине

ХАНОЈ - Уздрмани односи земаља на азијском континенту, који су неколико пута ескалирали до усијања због неразрешених територијалних спорова у Јужном кинеском мору, могли би да достигну тачку пуцања након наговештаја званичника из Вијетнама да су спремни да по сваку цену спрече експанзију Кине и чак с њом уђу и у озбиљан сукоб, који би подржао и Јапан.

Без детаља сусрета

Ти наводи појавили су се након што је у главни град Вијетнама Ханој изненада допутовао амерички генерал Мартин Демпси, који је, према наводима медија, само потврдио да је у Азији од почетка ове године дошло до политичког и војног натезања какво досад није виђено. Иако још нису обелодањени детаљи Демпсијеве посете, наведено је само да је он дошао да пружи подршку влади у Ханоју у њеном спору с Кином због нафтне платформе коју је званични Пекинг почетком маја инсталирао у близини вијетнамске обале.

- Моја посета је последица кинеских провокација - рекао је Демпси и додао да ће САД укинути санкције и ублажити војни ембарго према Вијетнаму, земљи с којом је Америка жестоко ратовала пре више од 40 година. Кад је Кина пре скоро четири месеца инсталирала нафтну платформу у Јужном кинеском мору, то је изазвало огромно незадовољство у Вијетнаму, као и демонстрације народа, који је тражио да сви Кинези напусте њихову земљу, јер вређају њен суверенитет. Тих дана убијено је неколико, а рањено стотине кинеских радника у окршајима на вијетнамским улицама.

Подршка

Иначе, на страну Вијетнама у спору с Кином нису стале само САД већ и Јапан, који је тој земљи недавно послао шест патролних бродова за обалску стражу. Међутим, није само тај потез изазвао заоштравање односа између Кине и Јапана, већ и недавна одлука владе јапанског премијера Шинзоа Абеа о промени пацифистичког устава његове земље из 1945, који су наметнули Американци.

Тај врховни закон земље ограничавао је јачање оружане силе и забрањивао јапанским војницима да учествују у акцијама изван земље, што се новоуведеним законима значајно мења. Аналитичари тврде да развијена азијска острвска земља највише проблема има с тим да ће Кина извршити још већу војну и економску експанзију на континенту, али и у свету.

Амерички државни секретар је почетком августа присуствовао регионалном безбедносном форуму у Мјанмару са амбицијом да смири тензије око спорних територија у Јужном кинеском мору и захтевао од кинеских функционера да тим поводом остану уздржани. Пекинг је, међутим, поново реаговао негативно на мешање САД у решење територијалних спорова и нагласио да Кина има историјско право на већину острва у Јужном кинеском мору. Подсетимо, на њих још право полажу Јапан, Филипини, Тајван, Малезија и Брунеј.

ЧИЊЕНИЦЕ

Борба за нафту

- територијални спор између Кине и Јапана тиче се острва које једна земља зове Дијаоју, а друга Сенкаку. То је група ненастањених острва у Источном кинеском мору за која се претпоставља да крију велика изворишта нафте

- Кина тврди да су она саставни део њене територије од 1534.

- Јапан је преузео контролу над острвима 1894. и негира да Пекинг има легитимна права над њима

- власти у вијетнамском Ханоју тврде да је Кина у мају 2014. поставила нафтну платформу у вијетнамским водама у Јужном кинеском мору како би експлоатисала нафту

- кинеска национална офшор нафтна компанија ЦНООЦ 2012. је изнела прорачуне на основу којих би Пекинг дуплирао годишње приходе од тог енергента постављањем спорне платформе.

(Курир)