петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Курир: Кајмак покупила Делта?
Хроника

Курир: Кајмак покупила Делта?

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 05. октобар 2010.

Курир истражује: Где је отишло 40 милијарди динара

КАЈМАК ПОКУПИЛА ДЕЛТА?

У Министарству трговине не знају које трговачке ланце је држава помогла прошле године како би измирила дугове према добављачима, док је Курир сазнао да је бар трећина новца завршила у фирми Мирослава Мишковића

Београд - Како је спасена „Делта“?

Где је прошле године отишло 40 милијарди динара кредита за ликвидност привреде - нико не зна.

Оно што је познато јесте да је тај новац био намењен за помоћ великим трговцима да по скоро двоструко нижим каматним стопама измире огромна дуговања према добављачима.

Према сазнањима Курира, знатан део тих пара је управо завршио у „Делти“ како би измирили добављаче. Међутим, како смо сазнали од добро обавештених извора, велики део тих „добављача“ биле су управо фирме Мирослава Мишковића! Сумња се да је најмање трећина новца отишла највећој српској трговачкој компанији и њеним зависним предузећима! Што је најгоре - ресорно министарство није водило евиденцију коме су одобраване субвенције!

- Обратили сте се на погрешну адресу! Ми не знамо и нисмо у обавези да знамо које су то компаније јер су банке те које одобравају кредите својим клијентима, а не ми - одговорили су нам надлежни у Министарству трговине.

Да ли су они стварно погрешна адреса, покушали смо да сазнамо и од самог министра, али није одговарао на наше позиве. Оно што је једино званично јесте да су кредити ишли преко Банке Интезе, Ерсте, Комерцијалне, Хипо Алпе-Адрија и Сосијете женерал банке.

С друге стране, у компанији „Делта“ нису хтели да говоре о овоме јер, како су нам рекли, ова питања спадају у домен пословне тајне.

Драшковић: Oчигледно да се економска политика креира према великим играчима

Међутим, др Божо Драшковић из Института за економска истраживања каже да је овако нешто немогуће и незапамћено у економској пракси.

- Сигуран сам да вас обмањују и да на тај начин крију податак кога су фаворизовали! Ако вас подсетим да је компанија „Делта“ била један од већих заговорника субвенционисаних кредита, онда вам је све јасно - изричит је Драшковић.

Према његовим речима, принцип је такав да, ако држава субвенционише каматну стопу, мора да зна у коју сврху дале новац, коме и колико.

- Банци је свеједно да ли је добила камату од државе или клијената, али држава је та која мора да зна да ли ће њене мере утицати на повећање ликвидност привреде - објашњава Драшковић и истиче да је очигледно да се економска политика креира према великим играчима.

Иначе, из буџета је ове године у исту сврху, то јест за субвенционисање каматних стопа за кредите за одржавање ликвидности и финансирање трајних обртних средстава, издвојено додатних 3,35 милијарди динара. 

Шта је Милосављевић говорио

Јануар 2009 - Министар трговине Слободан Милосављевић организовао је неколико састанака с представницима великих трговинских ланаца, попут „Делте“, „Метроа“, Веропулоса“, како би разговарали о субвенционисаним кредитима. Све компаније здушно подржале помоћ државе.

5. фебруар 2009 - Министар трговине Слободан Милосављевић најавио је да ће Влада издвојити 40 милијарди динара за побољшање ликвидности српске привреде и да ће трговински ланци по двоструко повољнијим условима у односу на тржиште доћи до јефтинијег капитала како би исплатили добављаче.

23. фебруар 2009 - Слободан Милосављевић апеловао на велике ланце да узимају субвенционисане кредите и тако помогну ликвидност српске привреде.

8. мај 2009 - Слободан Милосављевић изјавио је да поменуту кредитну подршку могу и треба да искористе и трговинска предузећа и тиме помогну својим добављачима, али и укупној привреди Србије.

Јул 2010 - Милосављевић изјавио да је ликвидност привреде и трговине Србије поправљена управо захваљујући субвенционисаним кредитима државе.

Милосављевић: Не знам где је отишло 40 милијарди динара

Министар трговине Слободан Милосављевић изјавио је за Курир да није постојала обавеза да се ово министарство обавештава о томе које трговачке компаније су узеле поменуте кредите.

- Ми смо само сугерисали и залагали се да трговински ланци добију те кредите како би се помогло добављачима. Међутим, колико је мени познато, нико од већих и озбиљнијих трговинских ланаца није желео да узме кредит за измирење дугова према добављачима јер нису били задовољни условима - објаснио је Милосављевић. На наше питање где је онда отишло око 40 милијарди динара, министар трговине је одговорио: - Заиста не знам!

Драшковић: Добављачима се и даље дугује!

Ако Министарство трговине стварно жели да помогне и побољша ликвидност привреде, треба директно да субвенционише произвођаче, а не трговинске ланце, уверен је Драшковић. Према његовим речима, субвенционисаним кредитима се ништа није постигло јер „велики играчи“ и даље не плаћају редовно добављачима и продужавају рокове измирења дугова.

- Милосављевић је на овај начин само побољшао положај великих трговаца, док је малим осигурао пропаст јер робу набављају под неповољнијим условима и плаћају је авансно - закључује Драшковић.

(Курир)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер