субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Крстимир Пантић: Бриселским споразумом изабрана тиха интеграција севера у косовске институције
Хроника

Крстимир Пантић: Бриселским споразумом изабрана тиха интеграција севера у косовске институције

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 22. април 2014.

ФРАНКФУРТ - Бивши градоначелник северне Косовске Митровице Крстимир Пантић истиче да је новац намењен српској заједници на Космету нестајао на путу од Београда до Косова и Метохије, а мањи део који је стигао на Косово злоупотребиле су локалне фирме, локални политичари и функционери из Београда.

Анкетни одбор није ни морао да долази на Косово и Метохију. По мојим сазнањима Специјалном суду у Београду су још 2009. достављени докази о малверзацијама на Косову. Новац је нестајао на путу од Београда до Косова, а мањи део који је завршавао на Косову злоупотребљаван је од стране локалних фирми, локалних политичара и функционера из Београда. Косово је било проточни бојлер за крађу новца, али тај новац није остао на Косову, објаснио је он у интервјуу франкфуртским Вестима.

Према његовим речима нафта и деривати нису ни стизали на Косово већ је у цистернама довожена индустријска вода која би по преласку административне линије била испуштана у Ибар. Тога, како је подвукао, нема у извештају Анкетног одбора, а на то је пажњу скренуо и Зоран Остојић, члан Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије.

Те криминалне радње нису радили Срби са Косова и Метохије већ неко ко је у то време био веома моћан и волео бих да је Анкетни одбор био прецизнији, поручио је Пантић.

На констатацију да у новом сазиву Парламента неће бити неких посланика који су заступали интересе Срба са Косову и Метохији он је упитао а шта су добро за Косово учинили.

ДСС и ДС су биле на власти од "демократских промена" и увек смо имали посланике са ових простора, али су министарства или институције задужене за КиМ углавном водили људи који не познају Косово. Зато нисмо ништа постигли. Да се Војислав Коштуница понашао као државник 2004. или 2008. данас бисмо имали другачију реалност на терену. Залажем се за директан избор народних представника, а не да, као до сада, у Скупштину улазе по редоследу са листе иако нису у стању да обезбеде ни стотину гласова, уверен је Пантић.

Говорећи о годишњици Бриселског споразума он је констатовао да нема добитника, и да је чињеница да се овим споразумом држава одлучила на гашење неких својих институција на Косову и Метохији, које би, да то није учињено договором, највероватније биле угашене силом и уз људске жртве.

Срби су добили легалне, али не и легитимне представнике

Изабрано је најмање лоше решење, тиха интеграција севера у косовске институције, због чега је Бриселски споразум и направљен. Срби су добили легалне, али не и легитимне представнике, јер више од 80 одсто Срба није гласало.

Међународна заједница може да каже како је њено посредовање било успешно и пресудно, а Албанци како су заокружили своју државност. Међутим, стварно стање је такво да нико нема разлога да буде задовољан, казао је Пантић.

Више нема институција државе Србије на простору Косова и Метохије и то, према његовим речима, код грађана изазива страх да ће једнога дана ипак морати из практичних разлога да прихвате такозвану независност Косова без обзира што Београд то неће учинити.

Већ имамо проблеме у снабдевању лековима, наплаћује се царина на прелазима, шверц је порастао, безбедност погоршана. Сада и градоначелници у косовском систему отказују гостопримство и прете протеривањем Еулекса са севера КиМ, што никако није добро, оцењује Пантић.

Грађани, како тврди, полако схватају да се не испуњава оно што им је обећано и да се зато и десило да се по први пут од 1999. на косовску полицију пуца у Зубином Потоку, да се упада у полицијску станицу.

Тачно је да је и раније било инцидената, али се све то дешавало у кризним ситуацијама. Да би неко имао потпуну слободу кретања мора да прихвати приштинске институције и да има косовска документа. Чак ни тада безбедност никоме није загарантована, а то нам најбоље показују примери из повратничких места на југу где Срби свакодневно доживљавају непријатности, подвукао је Пантић.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер