четвртак, 02. април 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Кризна група предлаже разговоре Бориса Тадића и Хашима Тачија
Хроника

Кризна група предлаже разговоре Бориса Тадића и Хашима Тачија

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 29. август 2010.

МКГ сматра да би свеобухватни разговори могли да обезбеде решење проблема, уколико се стране усредсреде на признање и решавање севера Косова

Међународна кризна група (МКГ) у извештају о „Косову и Србији после мишљења Међународног суда правде” препоручује хитне преговоре између председника Србије Бориса Тадића и косовског премијера Хашима Тачија и нуди три варијанте за решење статуса севера Косова.

У препорукама владама Србије и Косова МКГ наводи да би требало да прихвате понуду и ангажују се у разговорима као равноправни партнери, а у постизању свеобухватног решења да размотре решења:

1. Признање Косова у оквиру постојећих граница

2. Широку аутономију за територију северно од Ибра, у складу са територијалним интегритетом Косова (што подразумева регионалну законодавну и извршну власт и контролу већине царинских прихода и пореза)

3. Аутономни статус за верске објекте СПЦ укључујући све одредбе Ахтисаријевог плана, допуњене одредбом о међународној оружаној заштити после одласка Кфора које ће гарантовати споразум или резолуција Савета безбедности УН.

У препорукама су поменуте три опције за север Косова:

1. Ахтисаријев план

Овај план Србима нуди широку аутономију и везе са Србијом. Захваљујући децентрализацији, он дозвољава српским општинама функционисање без великог утицаја Приштине. Новоформирана општина северна Митровица уживала би проширене надлежности у погледу секундарне здравствене заштите и високог образовања. Старе и нове општине са обе стране Ибра имале би право да формирају удружења за остваривање заједничких интереса и везе са институцијама у Србији.

2. Широка аутономија

На основу разговора са функционерима у Приштини, МКГ примећује да су они почели да признају да „Север” није исто што и југ и да су, уместо првобитне намере да „паралелне српске општине” замене званичним сада спремни да размотре легализацију постојећих српских структура у властити систем. У замену за „нормализацију” односа са Србијом – размену дипломатских представника и укидање вета на чланство у међународним институцијама – Косово у овој варијанти може да понуди „Северу”, осим надлежности по Ахтисаријевом плану, одвојену команду полиције и директно убирање већег дела царинских дажбина на северној граници. Међутим, Београд би морао да прихвати контролу границе коју би обављала Приштина и заједнички правосудни систем.

„Север” би могао да има регионални парламент са пуним надлежностима у одређеним правним областима и примену у неким другим. Законодавне власти биле би овлашћене да одреде датум регионалних избора, који не би морали да се одржавају у исто време када и избори на осталом делу Косова. Централна изборна комисија би пратила изборе заједно са регионалним. парламент би изабрао и председника.

„Север” би могао да успостави локалне полицијске снаге и локалне судове са надлежностима у грађанским споровима и кривичном јурисдикцијом за мање тешка кривична дела. Полиција „Севера” могла би директно да сарађује са полицијом Србије, под условом да о томе буде обавештена Косовска полиција.

„Север” може да прикупља висок проценат царинских прихода од саобраћаја са Србијом и Црном Гором и добија договорени проценат од пореза и ПДВ прикупљених у региону, као и да задржава све локалне порезе. Задржали би право на додатна средства из Србије, а „Север” би постао власник све државне имовине на својој територији. Само би имовина од националног значаја, као што је језеро Газиводе, била регулисана државним ингеренцијама.

Србија и Косово би признали једни друге и успоставили „меку границу” (не само на „Северу”), „како би грађанима обеју држава била довољна само лична карта за прелазак. Србија би признала косовска документа, акредитације, универзитетске дипломе (што је важно за оне у прешевској долини, којима су дипломе Приштинског универзитета тренутно бескорисне у Србији).

3. Размена територија

МКГ закључује да је Београд радије за поделу, при чему би „Север” припао (или остао) Србији, док би на остатак Косова гледали као на независну државу. Кризна група констатује да су у Београду „осетљиви на лош имиџ речи подела, па уместо тога користе синтагму ’интерно прилагођавање административне границе које води новој спољној граници’”.

Констатујући да Приштина није за поделу „своје територије”, МКГ констатује да Београд почиње да размишља, мада још не саопштава јавно о размени већег дела прешевске долине за север Косова. За Србију је „црвена линија” у прешевској долини новоизграђена војна база „Југ” у Цепотини, јужно од Бујановца, аутопут за Солун који пролази кроз Прешево и Бујановац и општина Медвеђа.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Колико ће по вашем мишљењу трајати ванредно стање у Србији?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер