Криза у еврозони - главна тема састанка Г 20 у Мексику

МЕКСИКО СИТИ – Група 20 најразвијенијих земаља света и привреда у наглом успону (Г 20) разговарала је јуче о решењима за неуморну дужничку кризу у Европи, у време нове забринутости око Грчке, док је ситуација у САД такође неизвесна због фискалне дилеме.

Министри финансија и гувернери централних банака из земаља Г 20 отпочели су јуче дводневни састанак у Мексику, са циљем ублажавања страхова у вези са претњама глобаном привредном расту, пренела је агенција АФП.

Епицентар кризе поново се вратио у Грчку, која још није постигла договор са кредиторима о мерама штедње, неопходним за ослобађање транше помоћи, без које би Атина већ средином овог месеца могла да банкротира, у време када је Шпанија под притиском да затражи пакет помоћи.

Док Европа покушава да увери свет да решава дужничку кризу, из САД се не очекују појашњења о томе како планирају да реше проблем „фискалне литице”, комбинације буџетске штедње и раста пореза, која ће ступити на снагу у јануару, ако Бела кућа и Конгрес не постигну договор до краја године.

Иако је фискална ситуација у САД разлог за забринутост, званичници не очекују напредак по том питању пре окончања председничких избора, који ће се одржати у уторак.

„Састанак Г20 долази у време забринутости око неколико ставки у различитим деловима света. Постоје страхови око такозване фискалне литице у САД”, рекао је министар финансија Мексика Хосе Антонио Меаде, додајући да су амерички званичници изразили увереност да ће бити постигнут компромис.

Званичник једне од европских централних банака, који је желео да остане анониман, рекао је да је фискална литица у САД један од „неколико ризика” који прете глобалној економској прогнози, заједно са буџетским изазовима у Јапану привредним успоравањем Кине. „Европа је један од много фактора. Не очекујем да ће се разговарати само о еврозони”, рекао је он за АФП.

Међународни монетарни фонд (ММФ) је, након јунског самита Г 20, снизио прогнозу овогодишњег глобалног привредног раста на 3,3 одсто, незапосленост у еврозони скочила је на рекордних 11,6 одсто, а економски раст успорио је у привредама у успону.

Иако се еврозона приближила банкарској унији и активирала нови антикризни фонд, проблеми у Грчкој вратили су се да прогоне монетарну унију, две године након што је Атина примила први пакет финансијске помоћи.

Премијер Грчке Антонис Самарас упозорио је јуче да би Атина могла бити приморана да изађе из еврозоне ако грчки парламент не одобри нову рунду мера штедње, потребних за исплату следеће транше помоћи. „Морамо да спасимо земљу катастрофе... Ако не успемо да останемо у еврозони, ништа неће имати смисла”, навео је он.

Грчка са једне стране и ММФ, Европска комисија и Европска централна банка са друге већ недељама не остварују напредак у преговорима о ревизији услова исплате међународне помоћи, будући да званична Атина није до краја остварила циљеве који је требало да буду остварени да би била исплаћена следећа транша помоћи.

ММФ наводи да су преговори запели око услова финансирања Грчке, која тражи да јој рок за испуњење фискалних циљева буде продужен за две године, чиме би добила више простора да подстакне привредни раст након што је програм оштрих мера штедње гурнуо њену привреду у дубљу рецесију него што су кредитори очекивали.

(Tанјуг)