Кристофер Пребл: Обама наставља Бушову политику у Авганистану и Пакистану

„САД би желеле да Европска унија, Русија и друге утицајније земље у региону, буду интензивније ангажоване у блискоисточном мировном процесу“, каже за Глас Америке директор Студија за спољну политику у институту CATO, Кристофер Пребл. Пребл се најпре осврнуо на иницијативе Обамине администрације у јужној Азији.

Пребл: „Мислим да ће Барак Обама наставити политику председника Буша у Авганистану и Пакистану, а индикација за то је да секретар за одбрану Роберт Гејтс остаје на том положају. То укључује и планове о повећању америчког војног присуства у Авганистану, а истовремено и гоњење терориста на територији Пакистана у сарадњи са тамошњим властима, што би могло да постане проблематично. Међутим, у односу на Иран и Ирак доћи ће до промене политике, а рани сигнали су председникови наговештаји – понуда разговора Ирану, као и именовање искусног дипломате Кристофера Хила за амбасадора у Ираку, што све говори да Обамина администрација у погледу тих земаља ставља нагласак на дипломатију. У сваком случају, не очекујем неке важније потезе администрације пре председничких избора у Ирану у јуну“.

Глас Америке: Какве дипломатске иницијативе очекујете од новог изасланика за Блиски исток, Џорџа Мичела?

Пребл: „Џорџ Мичел ће пре свега саслушати све стране и њихове аргументе. Као што знате, председник Обама је међу првима позвао лидера Палестинске управе, Махмуда Абаса, и са њим разговарао телефоном, што је - колико симболичан - толико и прагматичан потез. Изазов за председника Обаму, као што је био и за Буша, јесте чињеница да Хамас има контролу над Газом, а са том организацијом ни САД ни ЕУ не одржавају односе. Мичел је имао велики успех у обезбеђивању потписивања споразума у Северној Ирској, и увођењу Ирске републиканске армије (ИРА) у политички процес. Мичел сигурно разматра такав модел и за Палестинску управу и Хамас, као и укључење Хамаса у политички процес, мада за сада још нема интересовања за тај приступ. Такође постоји распрострањена али и - генерално говорећи - тачна перцепција да су САД наклоњеније Израелу него арапским партнерима, упркос дугогодишњим добрим односима са Саудијском Арабијом, Јорданом, Египтом, и другим земљама. Мислим да ће бити важно за Обамину администрацију да државна секретарка Клинтон, специјални изасланик Мичел и други, зацртају објективнији приступ, а ако се то не догоди биће веома тешко да САД имају конструктивну улогу“.

Глас Америке: Да ли Вашингтон има нови план за односе са Европском Унијом и Русијом да би добио подршку у разрешењу блискоисточног и других питања?

Пребл: „У погледу Блиског истока, САД би желеле да Европска унија, Русија, па и друге утицајније земље у региону, буду интензивније ангажоване у мировном процесу и тај тренд ће се наставити. Што се тиче ширих безбедносних питања, постоје спорна и важна питања измедју ЕУ, Русије и САД, посебно у погледу ширења НАТО-а, стационирања америчког антиракетног система у Пољској и Чешкој Републици, и самог става, рецимо, Француске, утицајне чланице ЕУ, која сматра да Русија не представља претњу Европској унији или НАТО-у. Мислим да ће предстојеће дипломатске активности између Вашингтона, Брисела и Москве показати да ли смо на путу изналажења прихватљиве солуције да би се остварила сарадња Русије, па и ЕУ, са САД, у погледу, рецимо, Авганистана, или смо на путу конфронтације, што у смислу глобалне безбедности, као једног од приоритетних питања, не би било у ни у чијем интересу“.

(VОА)