субота, 04. децембар 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Кристина Георгијева: ММФ смањује прогнозу глобалног раста због ризика од инфлације, дугова и неуједначеног раста међу земљама зависно од расположивости ковид вакцина
Хроника

Кристина Георгијева: ММФ смањује прогнозу глобалног раста због ризика од инфлације, дугова и неуједначеног раста међу земљама зависно од расположивости ковид вакцина

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 06. октобар 2021.

 ВАШИНГТОН- Међународни монетарни фонд (ММФ) смањиће своје предвиђање за глобални раст за ову годину због ризика од инфлације, дугова и неуједначеног раста међу земљама зависно од расположивости ковид вакцина, рекла је данас генерална директора ММФ-а Кристина Георгијева.

Георгијева је рекла да ће циљ предстојећих годишњих састанака ММФ-а и сестринске финансијске организације Светске банке, бити да се координисано размотре растући ризици да би се побољшали изгледи светске привреде.

ММФ је у својој светској економској прогнози у јулу предвидео опоравак светске привреде од шест одсто, што би представљало драматичан скок у односу на пад глобалне привреде од 3,2 одсто у пандемијској 2000. години, рекла је Георгијева, преноси Бета.

Али сада је прогноза ММФ-а мало мање оптимистична после скока случајева ковида због делта варијанте преко лета у многим деловима света и веће инфлацији од очекиване, уз проблем са глобалним ланцима снабдевања.

„Ризици и препреке уједначеном глобалном опоравку су постали још израженији”, рекла је Георгијева у виртуалном обраћању на Бокони универзитету у Милану.

Најавила је да ће податке о смањеним економским прогнозама ММФ објавити идућег уторка.

Рекла је да постоји опасност да би већа инфлација од очекиване могла да наведе централне банке да подигну каматне стопе и тиме још више повуку привредни раст на доле.

Пораст цена хране је посебно забрињавајући, рекла је она и указала да су глобалне цене хране порасле 30 одсто током протекле године, док више цене енергије такође врше притисак на домаћинства.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће преузимање власти у Авганистану од стране талибана довести до преливања кризе у околне земље?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер